Trag ovog običaja nalazimo u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića
Iako važimo za tradicionalno društvo koje veoma drži do porodičnih vrednosti, ne tako davno snohačenje bilo je deo tradicije u našoj zemlji. Narod je usvajao različite običaje, a među njima su i seksualni, koji su se i do danas zadržali u ruralnim sredinama.
Ubedljivo najbizarniji srpski seksualni običaj je snohačenje. Ovaj običaj podrazumevao je seksualno opštenje svekra i snahe u seoskim sredinama. Potiče iz vremena slovenskih zajednica.
Taj neobični seksualni običaj bio je rasprostranjen u području Pomoravlja i u vranjskom području, gde se prenosio sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
OVAJ SRPSKI OBIČAJ SVI POŠTUJEMO: Znate li zašto se novopečenom ocu cepa odeća?
Sigurno ste prisustvovali činu u kojem se novopočenom ocu cepa odeća, a mnogi su i sami učestovali u ovom srpskom običaju
Možda vas zanima:
OVAJ SRPSKI OBIČAJ SVI POŠTUJEMO: Znate li zašto se novopečenom ocu cepa odeća?
Sigurno ste prisustvovali činu u kojem se novopočenom ocu cepa odeća, a mnogi su i sami učestovali u ovom srpskom običaju
Možda vas zanima:
OVAJ SRPSKI OBIČAJ SVI POŠTUJEMO: Znate li zašto se novopečenom ocu cepa odeća?
Sigurno ste prisustvovali činu u kojem se novopočenom ocu cepa odeća, a mnogi su i sami učestovali u ovom srpskom običaju
U Pomoravlju je snohačenje utemeljeno ženidbom maloletnog dečaka, još uvek nesposobnog za seksualne odnose sa odraslom devojkom i u tom slučaju je otac obavljao “bračne dužnosti” sa snahom do sinovljevog polnog sazrevanja.
Trag ovog običaja nalazimo u romanu “Nečista krv” Bore Stankovića.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)