Narodna biblioteka Srbije (National Library of Serbia) je jedna od brojnih zgrada koja je stradala u bombardovanju nemačke avijacije 6. aprila 1941. Tog dana, 484 nemačka bombardera izvršila su četiri naleta i zasula prestonicu kraljevine Jugoslavije sa 440 tona bombi. U tom razornom napadu, Narodna biblioteka je pretrpela ogromne gubitke.
Zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije, bila je glavna meta nacističkog bombardovanja.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova, a požar je trajao nekoliko dana. Ruševine su se pušile mesecima.
Uništeni su do temelja sama zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka, zbirke časopisa i novina, turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.
Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, almanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.
Ovo je bio pravi primer kulturnog genocida.
Uništenje Narodne biblioteke Srbije od strane nacista predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope.
Nestalo je neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.
Tokom bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu, deo fonda Narodne biblioteke Srbije takođe je stradao. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je čak i do Sofije, ali je posle rata vraćen.
Ovaj tragičan događaj ostavio je dubok trag na kulturnu baštinu Srbije, a uništenje Narodne biblioteke i dalje se pamti kao jedan od najtužnijih trenutaka u istoriji Beograda i cele zemlje.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
KO JE BIO KULIN BAN IZ IZREKE KOJU MNOGI SRBI OBOŽAVAJU: Njegov život obavijen velom misterije, a ovako se slagao sa NEMANJIĆIMA
Svakom od nas se desilo da upotrebi izreku "od Kulina bana..." kada neko počne da priča nadugačko i naširoko (mlađe generacije bi rekle da "smara") o temi koja ne zavređuje toliku pažnju...
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Komentari(0)