MISTERIJA KOJA JE OBELEŽILA JEDNO VREME: Titova sahrana nije mogla da prođe bez tajni
Najveće teorije zavere u na prostorima bivše Jugoslavije bile su vezane za Josipa Broza Tita, a njegova smrti ih je još više raspirila.
Josip Broz Tito preminuo je 4. maja 1980. godine u 15.05 časova, usled moždanog krvarenja i moždane kome, a sahranjen je 8. maja.
Njegova sahrana nije mogla da prođe bez tajni i misterija.
Najveća tajna bila je šta se zapravo nalazi u kovčegu koji je bio izložen u sadašnjoj zgradi Skupštine Srbije i prekriven zastavom Jugoslavije sa petokrakom?!
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Čitavu misteriju oko sahrane koja je okupila najveći broj svetskih državnika ikada na jednom mestu otvorio je svojevremeno dr Obren Đorđević nekadašnji načelnik SDB Srbije.
On je, naime tada izneo da telo Josipa Broza Tita nije nikada bilo u kovčegu, već da se tamo nalazio pesak.
Kada je Josip Broz Tito umro, pojedini članovi Predsedništva SFRJ, pre svega Stevan Doronjski i Stane Dolanc, želeli su da ga balsamuju i stave u mauzolej, kakav ima Lenjin na Crvenom trgu. Titovo telo, međutim bilo je puno raznih lekova, pa je počelo prerano da se raspada i širi oko sebe neugodan miris. Iz medicinskih i higijenskih razloga, pre svega Dolanc, Mikulić i Doronjski odlučili su da se sahrana izvrši bez njegovog tela. U kovčegu koji je bio izložen u Saveznoj Skupštini, nalazio se pesak," rekao je ranije za srpske medije Đorđević, koji je tako razotkrio sve misterije.
Naravno, i danas se mnogi pitaju da li je Josip Broz Tito zaista sahranjen u Kući cveća, zašto nema petokrake na mermernoj ploči i mnoga druga pitanja koja su plod raznih teorija zavera ili ipak ne.
Međutim, lekari koji su radili obdukciju Maršalovog tela, ovako su govorili:
"Posle šest sati rada završili smo i poslednji čin tada velike drame velike Jugoslavije. Čim je završena obdukcija, otišli smo na Brdo kod Kranja, istuširali se, pokupili stvari i krenuli u LJubljanu gde je već bio spreman 'plavi voz'. Čuo sam da je njegovo telo smešteno najpre u limeni, a potom u težak, pretežak sanduk od hrastovog drveta", rekao je dr Lalević, svedok ovog događaja.
N portal
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)