Danas su BELE POKLADE: Sledi važna nedelja za sve koji počinju da poste - OVO SU OBIČAJI
Današnji dan, Bele poklade, najsvečanije su i najrasprostranjenije poklade tokom godine
Poslednja sedmica pred veliki Uskršnji post naziva se Bela, po belom mrsu koji se jede.
Današnje poklade zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, takođe i Prostene i Proćke zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.
Veruje se da za Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila i kako bismo se pripremili za Veliki post i pričest.
Možda vas zanima:
DEDA VIDE SA MOKRE GORE POKAZUJE OMLADINI STARE SRPSKE OBIČAJE Sneg veje, deda se ljulja i sve to snima sa svojim selfi-štapom
Koristi svoj uticaj na najbolji način
DANAS SU BELE POKLADE, POSLEDNJA NEDELJA PRED VASKRŠNJI POST Svi koji žele da očiste dušu od greha poštuju običaje
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.
Možda vas zanima:
DEDA VIDE SA MOKRE GORE POKAZUJE OMLADINI STARE SRPSKE OBIČAJE Sneg veje, deda se ljulja i sve to snima sa svojim selfi-štapom
Koristi svoj uticaj na najbolji način
DANAS SU BELE POKLADE, POSLEDNJA NEDELJA PRED VASKRŠNJI POST Svi koji žele da očiste dušu od greha poštuju običaje
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.
Možda vas zanima:
DEDA VIDE SA MOKRE GORE POKAZUJE OMLADINI STARE SRPSKE OBIČAJE Sneg veje, deda se ljulja i sve to snima sa svojim selfi-štapom
Koristi svoj uticaj na najbolji način
DANAS SU BELE POKLADE, POSLEDNJA NEDELJA PRED VASKRŠNJI POST Svi koji žele da očiste dušu od greha poštuju običaje
Poklade su zadnji dan pred početak svakog od četiri velika posta.
Cilj je da se u Časni post, koji počinje u ponoć, uđe bez greha. Jer, da bi Bog oprostio ljudima, moraju i oni međusobno da praštaju.
Bele poklade dan su maškara i povorki. Po selima, obično mladići, maskiraju se najčešće kao junaci, žene ili strašna bića koja plaše decu. Često se po selima, samo za ovu priliku, prave ljuljaške, pale gomile slame koje mladići preskaču.
Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav čitave godine. Pepelom te vatre mažu se i deca.
Prema verovanjima, u domovima se pripremaju bogate trpeze, tradicionalno se sprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Neretko ruča se ili večera dva puta.
U ponoć počinje Veliki vaskršnji post, sedam nedelja posvećenih proslavljenju Boga i očišćenju duše i tela.
(RTS)
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Evo kako su nestali srpski Pompeji na Balkanu! Grad koji je ispario u magli vekova, a Srbi i dalje žale za njim
Car Justinijan izgradio je velelepni grad u srcu Balkana, a danas od njega ostaju samo ruševine koje čuvaju duh prošlosti
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
Komentari(0)