Ivan Ivanji, koji je više od 20 godina bio prevodilac za nemački jezik Josipa Broza Tita i drugih jugoslovenskih funkcionera, deli zanimljive priče iz tog perioda.
Opisuje jedan ručak koji se odigrao u Dizeldorfu daleke 1974. gde je predsednik pokrajinske vlade, Hajnc Kun, nazdravio Titu i pitao ga šta bi bilo sa Jugoslavijom da je on emigrirao u Ameriku.
Tito, kako kaže Ivanji, tajno mu je šapnuo da ne može da pročita pripremljeni govor i da će morati da improvizuje. Tito je tada odgovorio da je 1912. godine bio probni vozač kod Dajmler-Benca i razmišljao o emigraciji u Ameriku, te da bi sada bio milioner tamo.
Ova anegdota prikazuje Tita kao lošeg govornika, ali veoma duhovitog i sposobnog za improvizaciju. Ivanji ističe da je Tito bio najbolji loši govornik i da je umeo da se snalazi u komunikaciji.
Možda vas zanima:
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Možda vas zanima:
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Možda vas zanima:
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Ivanji deli i sećanje na jedan dan kada su igrali fudbalski meč između Nemačke i Jugoslavije, a Titu nije dozvoljeno da prisustvuje utakmici zbog bezbednosnih razloga. Umesto toga, primio je reprezentaciju na ručak. Ivanji opisuje kako je Tito, gledajući utakmicu na TV-u, komentarisao poraz Jugoslavije, a Jovanka mu odgovorila u šaljivom tonu.
Takođe, Ivanji deli anegdotu iz Titovog vinskog podruma sa posetom austrijskog predsednika Franza Jonasa, gde je Jovanka gestom ponudila Ivanju da jede, dok Tito nije bio ljubitelj ribe.
Na kraju, Ivanji pominje da Tito, iako je ranije imao nemačke ovčare, prešao je na pudle kao kućne ljubimce, posebno belu mušku pudlu koju mu je poklonila grčka kraljica. Tito je, prema Ivanjiju, voleo te pse, a pudla je umrla u trenutku kada je Tito bio veoma bolestan, iako mu to nisu rekli na samrti.
Da biti prevodilac šefu države nije nimalo lak posao Ivanji je objasnio na primeru jednog Staljinovog prevodioca koji se našao u vrlo nezgodnoj situaciji.
- Staljinov prevodilac je na jednom sastanku koji su imali prvi čovek tadašnjeg SSSR i Čerčil, prevodio u oba pravca - i ono što je Staljin govorio i ono što je govorio britanski premijer. Dok Staljin jede, priča Čerčil, posle Čerčil jede, a Staljin priča. I ovaj prevodilac nikako da stigne da pojede nešto. U nekom trenutku obojica zaćutaše. Ovaj prevodilac iskoristi priliku da uzme zalogaj. Taman što je stavio hranu u usta, Staljin poče da priča. Ovaj požuri da prevede i komad hrane ispade mu iz usta. Dobio je prekor od Staljina zbog toga - ispričao je Ivanji u jednoj TV emisiji.
Napominje da sa Titom on nije imao tih problema jer je Broz uglavnom sa nemačkim sagovornicima komunicirao bez prevodioca.
Biljka koja „čuva san“: Tajno značenje zdravca u zaštiti od loših snova
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Komentari(0)