Kako je izumrla stara sorta srpskog luka iz Šumadije – priča o "šarenom jagodinskom"
Zaboravljeni ponos bašti centralne Srbije: Gde je nestao čuveni "šareni jagodinski luk"?
Nekada nezaobilazan u seoskim baštama Šumadije, a danas gotovo iščezao – "šareni jagodinski" luk bio je više od povrća. Bio je simbol domaćinstva, zdravlja i ukusa koji se ne zaboravlja.
Na pijacama od Jagodine do Kragujevca, pa sve do Aranđelovca, tokom druge polovine 20. veka, šareni jagodinski luk bio je najtraženija sorta. Po boji je bio jedinstven – spolja crvenkast, iznutra bele do ružičaste nijanse, sa blagim slatkastim ukusom. Nije "rezao za oči", a mogao je da se jede sirov, čak i kao užina sa hlebom i sirom.
Od porodičnog semena do zaborava
Možda vas zanima:
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
Možda vas zanima:
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
Možda vas zanima:
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
Ova sorta luka nije bila industrijska. Nije se prodavala u semenskim kesicama, već se seme prenosilo s kolena na koleno. Svaka porodica je imala svoj mali krug "najlepšeg i najjačeg" luka čije su glavice čuvane za sledeću sezonu.
Prema svedočenju starijih meštana sela Dragocvet i Glogovac, luk je bio čuven po tome što "ne vene lako", a imao je i status zdravstvene biljke – koristio se u narodnoj medicini za čišćenje krvi, protiv prehlade, pa čak i za obloge kod rana.
Zašto je nestao?
Početkom 2000-ih, s pojavom hibridnih sorti i dominacijom velikih proizvođača, "šareni jagodinski" je počeo da se gubi. Mladi poljoprivrednici su prešli na komercijalne sorte koje daju više roda, ali bez mirisa i ukusa koje stariji pamte.
– Više ga niko ne čuva. Ostala je još možda jedna baka u Dragocvetu koja ga sadi za svoju dušu, kaže Milutin, bivši agronom iz Jagodine.
Postoji li nada za povratak?
U okviru programa očuvanja starih sorti, Poljoprivredna škola u Rekovcu je 2023. godine započela projekat prikupljanja autohtonih semena iz Šumadije. Među njima je bio i uzorak šarenog jagodinskog luka, pronađen u jednoj napuštenoj bašti kod sela Lozovik. Međutim, za potpuni oporavak sorte potrebno je višegodišnje razmnožavanje i podrška države.
Ukus koji budi detinjstvo
Za one koji su ga jeli, "šareni jagodinski" ostaje kao miris detinjstva – luk koji nije peckao, već milovao nepce. U vremenu kada tragamo za autentičnim i lokalnim, možda je baš ovaj luk ono što treba vratiti u naše bašte.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
Komentari(0)