Kako je izumrla stara sorta srpskog luka iz Šumadije – priča o "šarenom jagodinskom"
Zaboravljeni ponos bašti centralne Srbije: Gde je nestao čuveni "šareni jagodinski luk"?
Nekada nezaobilazan u seoskim baštama Šumadije, a danas gotovo iščezao – "šareni jagodinski" luk bio je više od povrća. Bio je simbol domaćinstva, zdravlja i ukusa koji se ne zaboravlja.
Na pijacama od Jagodine do Kragujevca, pa sve do Aranđelovca, tokom druge polovine 20. veka, šareni jagodinski luk bio je najtraženija sorta. Po boji je bio jedinstven – spolja crvenkast, iznutra bele do ružičaste nijanse, sa blagim slatkastim ukusom. Nije "rezao za oči", a mogao je da se jede sirov, čak i kao užina sa hlebom i sirom.
Od porodičnog semena do zaborava
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Možda vas zanima:
Antonio napustio južnu Italiju, zbog Dušice se preselio u Šumadiju pa krstio i dobio ime Stefan: Nesvakidašnja ljubavna priča dvoje mladih - sada se zajedno bave seoskim turizmom
Da ljubav zaista nema granice na svom ličnom primeru pokazao je mladi Italijan Antonio, koji je zbog jedne Dušice promenio život, zemlju, pa čak i veru. Prešao je u pravoslavlje, krstio se i čak dobio i kršteno ime Sefan. Menjao je južnu Italiju za živopisnu Šumadiju.
BEZ ŠUMADIJE NE BI BILO SRBIJE Tu su rođene velike srpske vojskovođe koje su pokrenule narod protiv Turaka!
U stvaranju moderne srpske države najveći značaj imala je Šumadija i ljudi sa tog područja. Sretenje - Dan državnosti Srbije, najveći državni praznik, slavi se u znak sećanja na dva centralna trenutka u kulturno-istorijskom identitetu Srba.
Ova sorta luka nije bila industrijska. Nije se prodavala u semenskim kesicama, već se seme prenosilo s kolena na koleno. Svaka porodica je imala svoj mali krug "najlepšeg i najjačeg" luka čije su glavice čuvane za sledeću sezonu.
Prema svedočenju starijih meštana sela Dragocvet i Glogovac, luk je bio čuven po tome što "ne vene lako", a imao je i status zdravstvene biljke – koristio se u narodnoj medicini za čišćenje krvi, protiv prehlade, pa čak i za obloge kod rana.
Zašto je nestao?
Početkom 2000-ih, s pojavom hibridnih sorti i dominacijom velikih proizvođača, "šareni jagodinski" je počeo da se gubi. Mladi poljoprivrednici su prešli na komercijalne sorte koje daju više roda, ali bez mirisa i ukusa koje stariji pamte.
– Više ga niko ne čuva. Ostala je još možda jedna baka u Dragocvetu koja ga sadi za svoju dušu, kaže Milutin, bivši agronom iz Jagodine.
Postoji li nada za povratak?
U okviru programa očuvanja starih sorti, Poljoprivredna škola u Rekovcu je 2023. godine započela projekat prikupljanja autohtonih semena iz Šumadije. Među njima je bio i uzorak šarenog jagodinskog luka, pronađen u jednoj napuštenoj bašti kod sela Lozovik. Međutim, za potpuni oporavak sorte potrebno je višegodišnje razmnožavanje i podrška države.
Ukus koji budi detinjstvo
Za one koji su ga jeli, "šareni jagodinski" ostaje kao miris detinjstva – luk koji nije peckao, već milovao nepce. U vremenu kada tragamo za autentičnim i lokalnim, možda je baš ovaj luk ono što treba vratiti u naše bašte.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Braća na prestolu i u boju: borbe Nemanjića za krunu
Borbe oca i sinova, smene na prestolu, diplomatske igre i veličanstvene zadužbine – period od Uroša I do Milutinove smrti obeležio je uspon Srbije, ali i neprekidne dinastičke sukobe koji su oblikovali njenu istoriju.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Komentari(0)