Kako je izumrla stara sorta srpskog luka iz Šumadije – priča o "šarenom jagodinskom"
Zaboravljeni ponos bašti centralne Srbije: Gde je nestao čuveni "šareni jagodinski luk"?
Nekada nezaobilazan u seoskim baštama Šumadije, a danas gotovo iščezao – "šareni jagodinski" luk bio je više od povrća. Bio je simbol domaćinstva, zdravlja i ukusa koji se ne zaboravlja.
Na pijacama od Jagodine do Kragujevca, pa sve do Aranđelovca, tokom druge polovine 20. veka, šareni jagodinski luk bio je najtraženija sorta. Po boji je bio jedinstven – spolja crvenkast, iznutra bele do ružičaste nijanse, sa blagim slatkastim ukusom. Nije "rezao za oči", a mogao je da se jede sirov, čak i kao užina sa hlebom i sirom.
Od porodičnog semena do zaborava
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Jezero koje menja boju – neverovatni fenomen u srcu Šumadije
Skriveno u srcu Šumadije, postoji jezero koje u zavisnosti od doba godine, količine padavina i položaja sunca menja boju. Ponekad je tirkizno plavo, nekad zeleno, a u određenim uslovima poprima čak i srebrnkastu nijansu. Kako nastaje ovaj fenomen i da li je ovo čudo prirode ili naučno objašnjiva pojava?
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Jezero koje menja boju – neverovatni fenomen u srcu Šumadije
Skriveno u srcu Šumadije, postoji jezero koje u zavisnosti od doba godine, količine padavina i položaja sunca menja boju. Ponekad je tirkizno plavo, nekad zeleno, a u određenim uslovima poprima čak i srebrnkastu nijansu. Kako nastaje ovaj fenomen i da li je ovo čudo prirode ili naučno objašnjiva pojava?
Možda vas zanima:
PLANINA U SRCU ŠUMADIJE KRIJE MNOGE TAJNE: Ovde su drevni narodi vadili rudu, a tu je iskovan i prvi srpski dinar na ĆIRILICI
Rudna bogatstva Srbije poslednjih godina konstantno privlači strane investitore koji vrše istraživanja i planiraju izgradnju novih rudnika, a upravo to je stručnjake i širu javnost navelo da se prisete i nekih zanimljivosti iz početaka rudarenja u našoj zemlji.
Jezero koje menja boju – neverovatni fenomen u srcu Šumadije
Skriveno u srcu Šumadije, postoji jezero koje u zavisnosti od doba godine, količine padavina i položaja sunca menja boju. Ponekad je tirkizno plavo, nekad zeleno, a u određenim uslovima poprima čak i srebrnkastu nijansu. Kako nastaje ovaj fenomen i da li je ovo čudo prirode ili naučno objašnjiva pojava?
Ova sorta luka nije bila industrijska. Nije se prodavala u semenskim kesicama, već se seme prenosilo s kolena na koleno. Svaka porodica je imala svoj mali krug "najlepšeg i najjačeg" luka čije su glavice čuvane za sledeću sezonu.
Prema svedočenju starijih meštana sela Dragocvet i Glogovac, luk je bio čuven po tome što "ne vene lako", a imao je i status zdravstvene biljke – koristio se u narodnoj medicini za čišćenje krvi, protiv prehlade, pa čak i za obloge kod rana.
Zašto je nestao?
Početkom 2000-ih, s pojavom hibridnih sorti i dominacijom velikih proizvođača, "šareni jagodinski" je počeo da se gubi. Mladi poljoprivrednici su prešli na komercijalne sorte koje daju više roda, ali bez mirisa i ukusa koje stariji pamte.
– Više ga niko ne čuva. Ostala je još možda jedna baka u Dragocvetu koja ga sadi za svoju dušu, kaže Milutin, bivši agronom iz Jagodine.
Postoji li nada za povratak?
U okviru programa očuvanja starih sorti, Poljoprivredna škola u Rekovcu je 2023. godine započela projekat prikupljanja autohtonih semena iz Šumadije. Među njima je bio i uzorak šarenog jagodinskog luka, pronađen u jednoj napuštenoj bašti kod sela Lozovik. Međutim, za potpuni oporavak sorte potrebno je višegodišnje razmnožavanje i podrška države.
Ukus koji budi detinjstvo
Za one koji su ga jeli, "šareni jagodinski" ostaje kao miris detinjstva – luk koji nije peckao, već milovao nepce. U vremenu kada tragamo za autentičnim i lokalnim, možda je baš ovaj luk ono što treba vratiti u naše bašte.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)