DANAS SLAVIMO SVETOG LAVA: Veruje se da donosi sreću i zdravlje, a jedne stvari naročito treba da se čuvate
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Lava, episkopa Katanskog
Još za života se pročuo kao veliki dobrotvor i svetitelj koji može da isceli svaku bolest i odagna svaku muku.
Sveti Lav živeo je u Italiji u 8. veku i čitav život je posvetio pomoći bolesnima i siromašnim ljudima. Osim ovoga, Lav je bio žestoki branilac hrišćanstva koji se obračunavao sa svakom vrstom jeresi i neznaboštva.
Iza njegovog života, najpoznatija je ostala priča o tome kako je u jednom trenutku u njegov grad došao neki mađioničar i opsenar Iliodor koji je svojim pričama zavodio omladinu. Lav ga je uhvatio, vezao i zajedno sa njim ušao u veliku vatru. Prema predanju, Iliodor je sav izgoreo, dok Lavu nije bilo ništa jer ga plamen nije ni dotakao.
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Nakon toga, njegov kult kao život sveca postao je još veći i poznatiji, a naročito su mu dolazili bolesni koje je samo dodirom i lepom rečju uspevao da izleči.
Čuda Svetog Lava nastavila su se i posle njegove smrti u 8. veku. Naime, njegove mošti su izvor miomirisnog mira sa isceliteljskim svojstvima. Sahranjen je u crkvi Svete mučenice Lukije na Siciliji koji je za života sagradio.
Sveti Lav naročito je poštovan na Siciliji gde je proveo najveći deo svog života i gde je i danas zaštitnik gradova Sinagre, Linđija i Romete. Slave ga i katolička i pravoslavna crkva.
Verovanja
U našem narodu današnji svetac se poštuje jer donosi zdravlje i sreću u svaki dom vernika a, kao što je vatrom pročistio nevernike, plamenom odnosi sve nevolje, bolesti i nedaće. Zbog toga verovanje kaže da se na današnji dan treba naročito čuvati vatre.
Planinski vrtovi iznad Pribojske Banje: Povrće koje raste samo na 900 metara nadmorske visine
Na padinama između Priboja i Banje, lokalna domaćinstva čuvaju seme povrća koje ne uspeva nigde više – ni ukusom, ni snagom
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
Komentari(0)