KAKO JE NEKADA IZGLEDALO VENČANJE U JUGOSLAVIJI? Nije bilo bahate fešte, stideli su se 3 stvari koje su danas poželjne
Mnoge stvari koje su u Jugoslaviji bile za strogo osuđivanje, danas ne izazivaju nikakve emocije kod ljudi u našem okruženju
Još u vreme stare Jugoslavije, građani su se pridržavali strogih moralnih principa, od kojih se danas uopšte ne pridaje važnost nekim od njih. Mnogi ljudi iz tog perioda često osuđuju postupke moderne omladine, kritikujući ih za stvari koje u to vreme nisu bile uobičajene.
Problem je u tome što neki stariji ljudi još uvek ne mogu da prihvate činjenicu da su vremena promenila i da je danas svako slobodan da radi ono što je nedavno važilo za neprikladno.
Devojke nisu živele s muškarcima van bračne zajednice
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Možda vas zanima:
Ovu poslasticu su Jugosloveni obožavali: Sada gotovo zaboravljeni kolač, a spremanje je lako i brzo
Prisetite se deserta koji je bio popularan 70- ih godina
Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Jedan od najstrašnijih scenarija za devojke u Jugoslaviji jeste bio život sa muškarcem u vanbračnoj zajednici. Komšije nisu bili baš blagonakloni prema devojci koja je živela s muškarcem a da nisu venčani, nazivajući je iza leđa skoro prostitutkom.
Prema muškarcima koji nisu žurili da se ožene, ali su želeli da budu u odnosu s neudatom damoom, odnosili su se daleko tolerantnije. Njihov izbor nije bio osuđivan, samo su usput mogli pomenuti da "Dragan i dalje živi s Anom bez paira". Često su momak i devojka koji su se odlučili za život u vanbračnoj zajednici morali da kriju to od okoline, jer su se plašili osude.
U današnje vreme, ljudi počinju graditi zajednički život pre nego što stave venčano prstenje na ruke. Venčani papir polako gubi garanciju srećnih bezbrižnih veza. Mešanje u lični život je veoma delikatno pitanje, pa se ljudi više brinu da se fokusiraju na sopstvenu sreću.
Neradnici su bili strogo osuđivani
U Jugoslaviji su radili svi: i muškarci, i žene, pa čak i adolescenti. Stvar nije bila samo u želji da se zaradi što više novca, nego je vredan čovek bio na najboljem glasu. Građani Jugoslavije su najstrože osuđivali neradnike koji su bili spremni da ukradu ili opljačkaju, a ne da steknu materijalno bogatstvo svojim radom. Omladina je išla na radne akcije, niko nije mogao da sedi skrštenih ruku.
Besposličare su odmah prozivali "parazitima društva" i trudili se da budu što dalje od njih. U tim godinama čak je postojao slogan koji je osuđivao ljude sa takvim načinom života: "Besposličari - naši neprijatelji. Hleb radnički od njih čuvaj!"
Na svadbu se zvao najuži krug najbližih ljudi
Jugoslovensko venčanje - to je poseban kulturni fenomen. Iako danas mnogi organizuju svečanu proslavu u ogromnom broju i poznatih i manje poznatih ljudi, u nedavnoj prošlosti takvih praksi nije bilo, ali čak i bez toga, događaj je bio obeležen jednako glasno.
U Jugoslaviji su se ljudi skromno venčavali u opštini ili čak kod kuće u uskom krugu ljudi. Tih godina mladoženja i mlada su pozivali sve svoje rođake, prijatelje i komšije koji su im najbliži. Bilo je važno da okolina slučajno ne pomisli da je bračni par alav i da poziva tolike zvanice da bi zaradio veću svotu novca.
Neretko se dešavalo da par izabere vreme venčanja kada pada krsna slava, pa u crkvi obavi venčanje.
Nisu se šile venčanice i nisu kupovani odela - tada su dolazili u onome što im je bilo dostupno. Takođe se nisu pravile nikakve gala gozbe. Sve je bilo suzdržano, i daleko od toga da su gosti uvek bili svedoci proslave. Industrija venčanja se razvila tek 1980-ih, pretvarajući jednostavnu registraciju braka u zaista raskošnu proslavu.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)