NAJBIZARNIJI SRPSKI OBIČAJ ZADRŽAO SE DUGO NA JUGU SRBIJE: Tokom prve bračne noći mladenaca, svekrva radi nešto MORBIDNO
Konačno se progovorilo o onome o čemu se vekovima ćutalo, to je običaj koji smo imali priliku da vidimo u seriji "Nečista krv"
Kroz brojne patnje prikazan je težak položaj žena u srpskom patrijarhalnom društvu. Ova tematika je duboko ukorenjena u istorijski kontekst i kulturnu baštinu naroda. Jedno od najupečatljivijih prikaza ovog položaja možemo pronaći u seriji "Nečista krv", adaptaciji istoimenog romana Bore Stankovića. Ovaj roman, zajedno sa serijom, pruža dubok uvid u život žena koje su bile podvrgnute tradicionalnom patrijarhalnom okruženju, često vezanom za starije i zaboravljene običaje.
Istorija srpskog naroda je bogata i raznovrsna, obuhvatajući različite vladarske periode, društvene promene i kulturni razvoj. Kroz različite epohe, žene su često bile potisnute u drugi plan i suočavale su se sa ograničenjima u pogledu svojih prava i sloboda. Ovaj patrijarhalni okvir često je bio čvrsto ukorenjen u različitim aspektima društva, od porodičnih odnosa do običaja i rituala.
U romanu "Nečista krv", ali i u knjizi Ivana S. Jastrebova "Običaji i pesma Srba u Turskoj: U Prizrenu, Peći, Moravi i Debru", nailazimo na opis jednog od tih starih običaja - "svođenje mladenaca". Ovaj običaj je posebno zanimljiv jer oslikava koliko su tradicionalni društveni obrasci duboko uticali na bračni život i odnose između muža i žene.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
"Svođenje mladenaca" je ritual koji se izvodio oko ponoći nakon venčanja. Momak i devojka, sada mladoženja i mlada, bili bi "svedeni" u istu sobu gde će provesti prvu bračnu noć. Ovaj trenutak označava prelazak mladog para iz stanja nevinih pojedinaca u status bračnog para. Ovaj običaj bio je obavijen složenim ritualima i simbolikom.
U skladu sa patrijarhalnom strukturom, mladoženja bi prvo ljubio ruke svojih roditelja i starijih u kući, a isto bi činila i mlada. Nakon toga, mladoženja bi sa svojom mladom odlazio u sobu gde će provesti prvu bračnu noć. Mlada bi, uz pomoć svekrve (mladinog pratioca), bila sprovedena do mladoženje. U tom trenutku, mlada bi ljubila muža u ruku kao znak poštovanja prema njegovom starijem statusu.
Ovaj trenutak takođe ukazuje na prelazak mlade iz njenog prethodnog statusa u novu ulogu supruge. Mlada bi pomagala mužu da se svuče, a zatim bi i njoj pomagali da se pripremi za spavanje. Ova faza rituala ističe stid i nelagodu koju mlada oseća pred muškarcem koga tek upoznaje u bračnoj postelji.
Jedan od interesantnih aspekata ovog običaja je i uloga mladine pratilje (svekrve). Svekrva bi savetovala mladu da ne odgovara na pitanja niti da progovori ijednu reč tokom te noći. Ovo dodatno osnažuje tradicionalne uloge žena i njihovu pasivnost u odnosu na muškarce.
Ranije je ovaj ritual često bio praćen nepristojnostima i šalama od strane mladoženjine rodbine, ali se takvo ponašanje postupno izgubilo tokom vremena.
Narednog jutra, mladoženjina pratilja bi pokucala na vrata mladenaca, simbolišući početak zajedničkog života. Mlada bi ustala i darivala svog muža "boščaluk" - dar u novcu koji je označavao prelazak u novo bračno stanje.
Posebno značajan momenat u ovom ritualu je svekrvin pregled postelje kako bi utvrdila znak nevinosti mlade. Ovaj deo običaja ukazuje na duboko ukorenjeno vrednovanje ženske čednosti i devičanstva u patrijarhalnom društvu.
Svođenje mladenaca tako postaje simbol težine i ograničenja koje su žene morale da podnesu u patrijarhalnom društvu. Ovaj običaj, mada su se detalji možda menjali tokom vremena, ilustruje kako su patrijarhalni normativi uticali na svaki aspekt života žena, čak i na njihov prvi korak u bračni život.
U zaključku, roman "Nečista krv" i opisani običaj "svođenja mladenaca" pružaju dubok uvid u težak položaj žena u srpskom patrijarhalnom društvu. Ovi prikazi nam omogućavaju da bolje razumemo kako su tradicionalni normativi oblikovali život žena, postavljajući ih u uloge koje su često bila ograničavajuća i neljudska.
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Komentari(0)