CELOGA ŽIVOTA MU SE OBRAĆALA SA "VI": Ostaviće vas nemim jedna rečenica koju je supruga rekla Milošu Crnjanskom
Malo je reći da ga je supruga Vida volela, bila mu je senka i oslonac, a obraćala mu se celoga života sa Vi
Iako se govorilo da je ženskaroš, malo ko zna da je mladi Crnjanski stavio kuću na doboš kako bi otišao svojoj voljenoj u Pariz. Budući da porodica Vide Ružić nije odobravala njenu vezu sa Crnjanskim, ona je odlučila se preseli u Pariz. Ostavila je Miloša na železničkoj stanici, sa obećanjima da će mu pisati i voleti ga. Ishitren i zaljubljen Miloš Crnjanski je rešio da preokrene svoj svet naglavačke. Bez razmišljanja je stavio kuću u Pančevu na doboš, a Pariz je već sutradan, pored Vide, dočekao još jednog gosta.
vikipedija
Ovako je započela njihova ljubav. Kasnije su se venčali i Vida je celog života ostala sa njim. Usledili su težak život i emigracija u Londonu, što je samo još više ojačala njihovu neraskidivu vezu. Nisu imali novca da plaćaju kiriju, svakog časa mogli su da završe na ulici. Kinjila ih je i srpska emigrantska organizacija. Često su dolazili da ih provjeravaju, uznemiravaju i provaljuju u stan. Crnjanski nije htio da pogne glavu pred njima, bio je svojeglav. Nije voleo komuniste. I pored odličnog obrazovanja Vida je, u Londonu, morala da nauči da šije. Šila je balske haljine za dame iz visokog društva, pravila je platnene lutke koje je prodavala u Londonu kako bi preživjeli. Jednom prilikom je rekla čuvenu rečenicu.
- Ja šijem da biste Vi pisali, jedna vaša rečenica više vredi od 100 mojih lutaka.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
Možda vas zanima:
Miloš Crnjanski i melanholija sela: Kako „Lirika Itake“ čuva ono što nismo izgovorili o svom kraju
U jednoj od najtiših knjiga srpske književnosti, „Lirika Itake“, Crnjanski ne opisuje mesto, već osećanje – ne zavičaj, već trag koji ostaje u čoveku kad ode. U tom tekstu, selo nije prostor, već rana, uspomena i neizgovorena reč.
"Seobe" Miloša Crnjanskog nisu samo roman o srpskim izbeglištvima – one su priča o večitoj potrazi za domom, identitetom i smislom.
Miloš Crnjanski, jedan od najvećih srpskih književnika, napisao je roman "Seobe" 1929. godine, a kasnije i njegov nastavak, "Druga knjiga Seoba". Ovo monumentalno delo istražuje sudbinu srpskih izbeglica u 18. veku, njihovu borbu između prošlosti i budućnosti, između nostalgije i neminovnog kretanja napred. Međutim, "Seobe" su mnogo više od istorijskog romana – one su priča o srpskom identitetu, o večitom lutanju i traganju za mestom pod suncem.
Ovim je Vida po hiljaditi put podržala svog spruga u njegovo radu na pisanju. Iako je usput morao da radi kao knjigovođa obućarske radnje „Helstern“ na Bond stritu i raznosio je knjige firme „Hačards“ na londonskom Pikadiliju. Crnjanski nikada nije prestao da piše. Težinu tog života delom je preneo u svojoj knjizi "Roman o Londonu", jednom od najvećih romana srpske književnosti.
Bili su zajedno sve do smrti Miloša Crnjanskog 1977. godine. Preminuo 30. novembra te godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove, u 84. godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Deset meseci nakon njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:
- A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje.
Iako je u svom testamentu izrazila želju da počiva u istom grobu sa mužem Milošem, Vida je sahranjena u porodičnoj grobnici Ružića. Prema poslednjim saznanjima, njena želja još uvek nije ispunjena.
Naši preci ovo drvo nikada nisu sadili blizu kuće: Razlog je veoma važan, evo o čemu se radi
Da li imate smokvu u svom dvorištu?
Prvi muž Olivere Marković ostavio je neizbrisiv trag: Do smrti je nosila njegovo prezime, čak i nakon udaje za drugoga
Na današnji dan 2011. godine preminula je legendarna glumica Olivera Marković, umetnica koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji srpskog pozorišta i filma.
NAJVEĆE MUDROSTI LEGENDE SRPSKOG GLUMIŠTA Reči Mije Aleksića kriju duboku poruku, a ovo su samo neke kojih se sećamo
Pored velikih glumačkih uloga koje je imao, pamtimo ga i po mudrosti koju je posedovao.
ŠTA KAŽE CRKVA Koliko treba nositi crninu u žalosti i kako se slavi krsna slava
Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
TUŽNA PRIČA IZ ŽIVOTA SRPSKOG PISCA Ljubav prema jednoj ženi ostavila je dubok trag na njegovom srcu!
U Pirotu je proveo dve godine i za vreme svog boravka zaljubio se u ženu koja je imala veliki uticaj na njegov dalji emotivni put.
Komentari(0)