Najtužnija srpska ljubavna priča: Zbog kukavičluka upropastio život Lenki Dunđerski!
Bio je 30 godina stariji od nje, bila je ludo zaljubljena u njega
Ljubavna priča Lenke Dunđerski i Laze Kostića je zauvek neispričana priča. Opevana u briljantnoj “Santa Maria della Salute” ova pesma je ostala simbol ljubavi do današnjih dana.
Laza Kostić bio je 30 godina stariji od Lenke, bila je ludo zaljubljena u njega, ali on joj je na kraju ponudio udaju za izvesnog Amerikanca, sada poznatog Nikolu Teslu. Nije shvatao da ona hoće samo njega, i da će sebi presuditi, ako ne bude tako.
Danas, 120 godina kasnije, na površinu je isplivala istina o svoj tragediji i okrutnosti ove ljubavi, o beskompromisnoj borbi lepe ćerke bogatog Dunđerskog, ali i njenoj nesposobnosti da se izbori sa patnjom, kao i o strahovima i kukavičluku Laze Kostića, i na kraju “krvava” istina o Lenkinoj smrti.
Možda vas zanima:
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Možda vas zanima:
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Možda vas zanima:
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Delovi dnevnika Lenke Dunđerski koji obuhvata period od dana kada je upoznala Lazu Kostića pa sve do dana njene smrti godinama je bio skrivan od očiju javnosti. Dnevnik daje uvid u najtananija i najdublja Lenkina osećanja, u svo njeno poštovanje, obožavanje i impresioniranost Lazom Kostićem.
"Da li je srce slobodno gospodinu Lazi? Znam da je raskinuo jednu veridbu. Kada sam mu ponudila spomenar da se upiše, rekao je da jedno veče neće biti dovoljno za smišljanje stihova dostojnih mene. Znam, moja plava kosa i oči, i struk, nisu ostavljali ravnodušnim ni mladiće u Beču. No, ja nisam tome pridavala pažnju, očekujući čas kada ću osetiti da mi to govori onaj pravi. Pa se lecnuh. Nije li pravi stigao", napisala je Lenka.
"Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene…Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega. Njemu treba pomoći. Moramo da se sastanemo", nastavljala je.
"Susreli smo se juče. Vidno propao i iscrpljen nekom duševnom borbom, razbrušeniji i nemarniji nego inače. Vodili smo ozbiljne i mučne razgovore.
– Udajte se, udajte gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju.– Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas?– Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan", ponavljao je.
vikipedija/Nikola Tesla
S proleća 1894. godine:
"Volela bih da mi se nešto dogodi. Došla sam ovde da svisnem. Bog da mi prosti, ovo neće na dobro izaći".
O letu 1895. godine:
"Ne znam šta je s njim. Javio se, ali kako! Nudi mi udaju za nekog gospodina iz Amerike, našeg porekla, slavnog pronalazača, mislim da se zove Nikola, prezime mu je čudno. Kako ne razume da ja hoću samo njega! Neću ni lepog, ni mladog, ni visokog…Ovo više ne mogu da izdržim!"
O Maloj Gospojini 1895. godine:
"Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?"
vikipedija/Laza Kostić
6. novembar po starom kalendaru 1895. godine:
"Još ne znam, i ne smem do kraja da kažem, ali…mislim da se sve odlučilo, i od tada kao da se sve izmirilo u meni i učinilo me čudno spokojnom. Kao da je odjednom sve došlo na svoje mesto. Ako je to cena mog spokoja, onda mu rado idem u susret. Sada samo čekam svoj rođendan. Sve je čisto kao kristal i jasno. Mirna i spokojna, nakon svega. Nakon tako dugo vremena. Umesto da me dariva, ja ću njega, i sebe, darivati. Poklonom večnim. Kojim ćemo se vezati u večnosti."
Poslednji zapis 7.novembar 1895. godine:
"Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve..."
Laza je ovu tragediju i dramu kao breme vukao sa sobom do kraja života, pateći s jednakim žarom kao što je i voleo, i gorko se kajući. Deceniju od njene smrti, on njen lik i dalje nosi u mislima, negujući sećanje na nju, a kao što je i zapisao u svom dnevniku Lenka ga je svakodnevno pohodila u snovima.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)