Ovo je srpska svetinja u kojoj se i danas nalaze mošti tri potomka loze Nemanjića: Manastir Davidovica na samoj granici sa Crnom Gorom
Srpska svetinja skrivena daleko od radoznalih pogleda nalazi se u mestu Brodarevo kod Prijepolja. Manastir Davidovica podignut je na temeljima vizantijske bazilike u 13-om veku. Danas ovaj hram čuva posmrtne ostatke tri potomka loze Nemanjića, čiji grobovi su u nekoliko navrata pljačkani.
- U hramu su sahranjena tri potomka loze Nemanjića, župan Dimitrije koji je ktitor manastira, kasnije u monaškom životu dobio je ime David, a njegovi posmrtni ostaci nalaze se unutar hrama. Zatim njegov sin Vratislav ispod čije desne nadlaktice su pronađene kosti sokola što nas uverava da je bio vitez i da je sa njim i sahranjen. Posebno mesto u utemeljenjima hrama ima unuk župana Dimitrija, Vratko, u narodu poznatiji kao Stari Jug Bogdan, veliki zapovednik na dvoru Dušana Silnog kojim je išao u velika osvajanja", kazao je za RINU, otac Nektarije čuvar hrama kod Brodareva.
Manastir Davidovica je jedan od retkih manastira koji ima sačuvan ugovor i datum zidanja, uz manastir Mileševo i Pribojsku banju u srednjem veku bio je stub razvoja Srpske crkve i države.
- Zahvaljujući ugovoru koji je sačuvan u istorijsko-dubrovačkom arhivu imamo tačne podatke o gradnji, i to drugi manastiri nemaju i oslanjaju se na predanja. Manastir Davidovica je utemeljen 30. avgusta 1281. godine, u tom ugovoru stoji da se sam manastir ozidao za 150 solida u zlatu, što je tada vredelo 15 dobrih konja. S obrirom da je ovaj manastir vezan za dinastiju Nemanjića on ima veliku istorijsku vrednost, ali nažalost doživeo je sudbinu mnogih jer je porušen i u takvom stanju nalazio se sve do 1998. godine kada ga je obnovio i osveštao Patrijarh Pavle" rekao je Nektarije.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
rina
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Preko 350 godina srpska svetinja je bila bez kupola zbog toga nisu ni freske uspele da se sačuvaju, ali neke od njih su sačuvane kao i tragovi pisanja. Manastir je posvećen Bogojavljenjy Gospodnjem i kao takav jedini je u Srbiji posvećen tom prazniku. U njemu se nalazi oko pet kvadrata živopisa i kao i tragovi Rimljana, kao i trpeza iz tog perioda.
rina
- Danas se vrlo malo vernika odlučuje za posetu manastiru Davidovica obzirom da se ckrva nalazi između dva velika hrama, i graničnog prelaza Gostun, pogotovu ako čekaju više sati da pređu, sve to otežava dolazak turista i vernika osim putnika namernika koji su u prolazu", zaključio je otac Nektarije.
Obnova hrama trajala je oko dve godine, ali dosta toga ima još da se uradi, priprata koja je iz 16. veka u koje se nalaze nadgrobne ploče starije od Nemanjića.
OVO SRPSKO SELO KRIJE TAJNE: Tu se rađaju samo riđokosa deca, a opsedaju ga i tragači zbog blaga kralja Milutina
U bajkovitom selu Štava iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive preci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin.
Dok se seoske škole po Srbiji zatvaraju ova ponosno prkosi: Osnovna škola u selu Korbovo kod Kladova slavi jubilej od čak 180 godina postojanja - konačno dočekala i adaptaciju
Dok se škole u selima širom Srbije zatvaraju, potpuno drugačija priča stiže iz Kladova. U ovoj opštini Osnovna škola „Hajduk Veljko“ u selu Korbovo, ove godine slavi čak 180 godina postojanja. Tokom skoro dva veka postojanja, kroz ovu školu prošle su brojne generacije učenika koji su kasnije postali stubovi društvenog, kulturnog i privrednog života ovog kraja.
Novac prikupljen po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja ulaže se u prave stvari: Prekriva se krov manastira Mileševa, sređuju škole i bolnica
Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o dodeli sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, a Opštini Prijepolje odobrena su finansijska sredstva za realizaciju četiri važna projekta od značaja za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i očuvanje nasleđa.
Ovo je tajna imena srpskih manastira: Hladnoća, mesto ljubavnog sastanka i izvor kriju zagonetku, a jedan se zove po srpskom despotu koga su poredili sa carem
Srpski manastiri nose najrazličitija imena koja imaju svoju istoriji i posebna značenja.
PRAVA ISTINA O TESTAMENTU PAVLA VUISIĆA: Nikakav komunist ni govora, niti jedne reči da mi ne progovori, inače ću ustati iz groba!
Poslednjih meseci po srpskim portalima se objavljuje tekst testamenta Pavla Vuisića iz 1982. godine, koji se poput dobrog gega "šeruje" po društvenim mrežama. Testament se prenosi nepotpun, što danas žalosti njegovu suprugu Mirjanu, poznatiju kao Sula, koja je 32 godine provela sa Pavlom i koja danas čuva sećanje na njega.
Komentari(0)