Danas slavimo svetu VARVARU: Praznik najavljuje Božić, a prema običajima se sprema VARICA
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave svetu velikomučenicu Varvaru
Vernici širom sveta danas praznuju svetu varvaru, poznatu u našem narodu i kao svetu Barbaru, čije se čudotvorne mošti danas nalaze u Kijevu.
Danas nije zapovedan crkveni praznik, ali u srpskom narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Ova stevtiteljka se smatra i zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
Danas se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića
Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede narednih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici.
Možda vas zanima:
Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
Recept za pravljenje varice
Sastojci za pripremu:
- pšenica
- kukuruz
- voda
- orasi
- med
Priprema varice:
Količina pšenice i ostalih sastojaka je po sopstvenoj želji. Preporučuje se mera od pola kilograma pšenice, 250 grama kukuruza, 250 grama oraha i 6 kašika meda.
Pšenicu i kukuruz naliti vodom, za 2 cm da pređe preko materijala i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati oko 2 ipo sata, dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju. Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.
"DVADESET GODINA ČEKAM OVO": Tajna sa snimanja MARATONACA otkriva istinu o odnosu Bate Stojkovića i Paje Vuisića
Za vreme snimanja legendarnog filma "Maratonci trče počasni krug" odigrala se smešna epizoda iza kampera. Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba
Zgrada je na Studentskom trgu...
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Komentari(0)