Danas slavimo svetu VARVARU: Praznik najavljuje Božić, a prema običajima se sprema VARICA
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave svetu velikomučenicu Varvaru

Vernici širom sveta danas praznuju svetu varvaru, poznatu u našem narodu i kao svetu Barbaru, čije se čudotvorne mošti danas nalaze u Kijevu.
Danas nije zapovedan crkveni praznik, ali u srpskom narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Ova stevtiteljka se smatra i zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
Danas se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića
Kod nas je sačuvan običaj, iako nepoznatog porekla, da se danas kuva „varica“ od raznih žitarica, koja se jede narednih dana. Takođe se „seje“ žito, u plitak tanjir ili činijicu, koje će ozeleneti do Božića. To čine i rimokatolici.
Možda vas zanima:

Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.

"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:

Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.

"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:

Danas se obeležava SVETA VARVARA, vernici treba da ispoštuju JEDAN OD NAJVAŽNIJIH BOŽIĆNIH OBIČAJA!
Varvara je u našem narodu poznata još i kao Sveta Barbara.

"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Varica se uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.
Naši stari kažu da od današnjeg dana dan počinje da raste, a noći su sve kraće i do Božića dan bude pola sata duži, od kada počinje naglo da raste.
Recept za pravljenje varice
Sastojci za pripremu:
- pšenica
- kukuruz
- voda
- orasi
- med
Priprema varice:
Količina pšenice i ostalih sastojaka je po sopstvenoj želji. Preporučuje se mera od pola kilograma pšenice, 250 grama kukuruza, 250 grama oraha i 6 kašika meda.
Pšenicu i kukuruz naliti vodom, za 2 cm da pređe preko materijala i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati oko 2 ipo sata, dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju. Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)