TITO JE OVU PESMU STROGO ZABRANIO, JER JE MNOGE OTERALA U SMRT: A onda ju je naručila JOVANKA BROZ i svi su je ČULI
Pesma koju je Josip Broz Tito zabranio bila je jedna od najtužnijih, a zbog nje su mnogi otišli u smrt.
Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita i bivšu Jugoslaviju je svakako ona o pesmi koja je bila toliko depresivna da su ljudi zbog nje dizali ruku na sebe.m Pesma koju je posle velikog broja suicida Tito navodno zabranio, zove se "Pluća su mi bolna". Smatra se jednom od najtužnijih pesama koja je ikad napisana na ovim prostorima.
Njen autor je Dragiša Nedović, koji je pisao i poznatu staru pesmu "U lijepom starom Višegradu", kao i veoma popularnu "Stani, stani Ibar vodo", zatim "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Šumadijo rodni kraju","Kome šumiš, oj Moravo", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", i mnoge druge. Život ga nije štedeo i bio je na korak od smrti 1941. godine kada je već bio izveden pred streljački vod u Šumaricama u Kragujevcu. U poslednjem trenutku su ga, kao poznatog tekstopisca, odvojili na stranu i izbegao je sudbinu mnogih Kragujevčana. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u nemačkom radnom logoru u Dormagenu.
Po povratku u Kragujevac nekoliko godina po okončanju rata, tačnije 1950. saznao je da je oboleo od tuberkuloze. Tada je i napisao pesmu "Pluća su mi bolna" čiji tekst glasi:
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Možda vas zanima:
Priča o najskupljem poklonu maršalu, evo gde se nalazi danas
Jedan poklon posebno se izdvaja po svojoj posebnosti i dragocenosti.
KRALJEVSKI TRETMAN: Od kneza Miloša do Tita, evo GDE SU LETOVALI srpski vladari? (FOTO+VIDEO)
Za razliku od današnjih političara koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
"Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio."
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)