TITO JE OVU PESMU STROGO ZABRANIO, JER JE MNOGE OTERALA U SMRT: A onda ju je naručila JOVANKA BROZ i svi su je ČULI
Pesma koju je Josip Broz Tito zabranio bila je jedna od najtužnijih, a zbog nje su mnogi otišli u smrt.
Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita i bivšu Jugoslaviju je svakako ona o pesmi koja je bila toliko depresivna da su ljudi zbog nje dizali ruku na sebe.m Pesma koju je posle velikog broja suicida Tito navodno zabranio, zove se "Pluća su mi bolna". Smatra se jednom od najtužnijih pesama koja je ikad napisana na ovim prostorima.
Njen autor je Dragiša Nedović, koji je pisao i poznatu staru pesmu "U lijepom starom Višegradu", kao i veoma popularnu "Stani, stani Ibar vodo", zatim "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Šumadijo rodni kraju","Kome šumiš, oj Moravo", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", i mnoge druge. Život ga nije štedeo i bio je na korak od smrti 1941. godine kada je već bio izveden pred streljački vod u Šumaricama u Kragujevcu. U poslednjem trenutku su ga, kao poznatog tekstopisca, odvojili na stranu i izbegao je sudbinu mnogih Kragujevčana. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u nemačkom radnom logoru u Dormagenu.
Po povratku u Kragujevac nekoliko godina po okončanju rata, tačnije 1950. saznao je da je oboleo od tuberkuloze. Tada je i napisao pesmu "Pluća su mi bolna" čiji tekst glasi:
Možda vas zanima:
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Možda vas zanima:
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Možda vas zanima:
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
Možda vas zanima:
Hitler ga dočekao uz najveće počasti, Tito mu zabranio povratak u zemlju: Bio najomraženiji knez, do smrti čeznuo za Jugoslavijom
Knez Pavle Karađorđević rođen je 15. aprila 1893. godine u Sankt Peterburgu. Bio je jedino dete kneza Arsena Karađorđevića i princeze Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Arsen Karađorđević je bio sin kneza Aleksandra Karađorđevića, unuk slavnog Karađorđa.
Tito bi živeo bi još 5 godina da nije napravio grešku
Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito živeo bi još najmanje nekoliko godina da je pristao da mu slovenački doktori odseku nogu koju je već zahvatila gangrena.
"Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio."
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Zašto se verovalo da sova “zove” mrtve: Noćne ptice u srpskoj mitologiji i njihova uloga u životu i smrti
U narodnom predanju Srba, sova nije bila samo ptica noći – već tihi glasnik onostranog. Ako se oglasi iznad kuće, naročito u ponoć, verovalo se da “neko mora poći” ili da duša luta bez mira.
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Zašto su žene u Levaču stavljale crvenu vunu pod prag kada dete krene u školu: Vuna kao amajlija i glas predaka
U selima Levača, početak škole bio je više od koraka ka znanju – bio je trenutak kada se dete izlaže svetu. Zato su majke i bake stavljale crvenu nit vune pod prag – da dete ostane bistro, zdravo i vezano za dom.
Svi u Vranju su sedeli, a onda je svekrva zaigrala kolo: "Čim je mlada progovorila znao sam na šta će taj brak ličiti"
Nijedno svadbeno veselje u tom gradu ne otpočinje dok svekrva ne zaigra i ne povede kolo.
Komentari(0)