Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika, praznik posvećen svetom Arhangelu Mihailu, u narodnu poznat kao Aranđelovdan
Ovaj svetac zaštitinik je velikog broja porodica u Srba, koji ga slave kao krsnu slavu.
Prema crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju, označava "onog koji je kao Bog".
Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom. Narodno verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju, kao putnik ili prosjak. Tako je Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac". Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
DANAS SLAVIMO ARANĐELOVDAN Sveti Arhangel Mihailo leči bolesne i pokazuje kakva će biti zima i proleće
Arhanđel Mihailo zaštitnik je loze Nemanjića i jedan od svetaca koji uživa veliko poštovanje u našem narodu
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Smatra se da Arhangel Mihailo obilazi sve bolesnike. Ako stane kod nogu, nije dobro; ako stane kod glave, dobro je - bolesnik će prezdraviti.
Sveti arhanđeo Mihailo jedna je od najčešćih srpskih krsnih slava, bila je slava i srpske kraljevske loze Nemanjića.
Simbol borbe
Sveti Arhangel Mihailo, simbol borbe protiv zla i sila nebeska koja prihvata duše umrlih mereći im dobra i zla dela, slika se na ikonama i freskama kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Sveti arhangel Mihailo, prisutan ne samo u hrišćanstvu već i u svim religijama, obeležen je crvenim slovom u bogoslužbenom kalendaru SPC
Prema narodnoj poeziji car Dušan slavio je je svetog arhangela Mihajla tako što je uvek dočekivao goste stojeći, dok mu je anđeo stajao na ramenu.
Jedne godine, da li od umora, ili nemara, on se prevari pa sede, a anđeo se naljuti, udari ga po krilu, i odlete. Predanje kaže da je car nakon toga mesecima pokušavao da se umilostivi arhangelu Mihailu.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)