Tradicija je pala u vodu zbog samo jednog razloga: Evo zašto sada na grobove u Srbiji postavljaju crne ploče
Krstova, koji su karakteristični za naša groblja, sve je manje
Kada je u pitanju sahranjivanje, poslednjih decenija javila se praksa koja nema baš nikakve veze sa srpskom tradicijom i većini poznavalaca tematike smeta – postavljanje mermernih ploča umesto krstova na grobu.
Groblja u Srbiji prilično su raznolika i šarolika mesta. Tu se može videti čitava plejada različitih nadgrobnih “dizajna” pa ima crnih i belih ploča, srca, petokrakih zvezda, a neki idu toliko daleko pa prave grobove i u oblicima – automobila, šahovskih figura, pokojnika… Običnih krstova sve je manje!
Crne vertikalne i horizontalne ploče, koje su postale trend u poslednjih 50 godina, nemaju nikakve veza sa srpskom kulturom i, istorijski, zapravo su se prvo koristile na katoličkim grobljima. U osnovi pravoslavnih grobova uvek je bio samo krst.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE DAN ČUDA! Slavimo svetog Vasilija Ostroškog
Sveti Vasilije Ostroški poznat je kao čudotvorac
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Stručnjaci procenjuju da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.
Zabeleženo je i to da je u prošlosti u Srbiji popisano oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek bio krst. Bilo je tu i floralnih motiva, ali osnova je uvek bila ista – krst kao mesto oko koga se pravoslavci sabiraju. Ovi grobovi u prošlosti su se uglavnom pravili od kamena peščara, a ne mermera kako je danas skoro isključivo pravilo.
Razlozi za činjenicu da Srbi za svoje preminule danas češće biraju crne ploče, umesto krstova većina traži u finansijama. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja.
A to svakako nije način da se odužimo ni našim precima ni tradiciji, zar ne?
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)