Vernici danas slave SVETE MUČENIKE EVLAMPIJA I EVLAMPIJU: Smatraju se zaštitnicima braće i sestara širom sveta
Sveti Evlampije i Evlampija su bili hrišćanski mučenici iz Nikomidije, s početka 4. veka
Prilikom progona hrišćana u vreme cara Maksimilijana, mnogi vernici su ostavljajući svoje domove, spas potražili u brdima, pećinama i pustinjama. Među njima je bio i mladić Evlampije, plemenitog porekla, rodom iz grada Nikomidije. NJegovi sapatnici su ga jednom prilikom poslali u grad da kupi hleba i donese ga u pustinju gde su se krili. Ulazeći u Nikomidiju, ugledao je nad gradskom kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Kada ju je pročitao, Evlampije se grohotom nasmejao, pa je skinuo naredbu sa zida i pocepao. Zbog toga je odmah bio uhvaćen i izveden pred sudiju. Po drugoj verziji, uhapšen je jer je prikupljao hleb za prognane hrišćane koji su se skrivali u špiljama izvan grada.
Sudija je u prvi mah ubeđivanjem pokušao da Evlampiju promeni mišljenje, pozivajući se na njegovo visoko poreklo. Kada to nije uspelo, jer Evlampije nije bio spreman da se odrekne hrišćanske vere, sudija ga je osudio na mučenje. Batinama i metalnim oruđem su mu nanosili nebrojene rane po telu, ali je Evlampije sve to izdržao pokazavši zavidnu snagu duha. Sudija je izmišljao razna mučenja, da bi na kraju naredio da se mladić položi na usijani gvozdeni odar, ali je on to preživeo. Tada se Evlampije navodno odrekao vere, dozvoljavajući da ga odvedu u jedan od paganskih hramova. Kada je ušao tamo, prišao je kipu boga Marsa, koji je bio najveći i najlepši u tom hramu. Prema hrišćanskom predanju, Evlampije je tada, samo snagom svoje vere, srušio i polomio Marsov kip u bezbroj komada. Rasrđeni sudija tada je bacio Evlampija na nove muke.
NJegova sestra Evlampija, kada je čula za mučenje svoga brata, dotrčala je u grad i zatražila da i ona strada zajedno sa njim. Sudija, prvo začuđen ovakvom hrabrošću, naredio je da je obese za kosu i tuku. Zatim je naredio da se oboje ubace u kotao sa kipućom vodom, a onda i u usijanu peć. Međutim, oba puta su preživeli ta mučenja jer se, prema hrišćanskom predanju, voda ohladila i vatra zgasla. Na kraju, sudija ne znajući više šta da učini sa njima, naredio je da se pogube odsecanjem glave. Evlampije, koga su u međuvremenu i oslepeli, je sam, dostojanstveno položio svoju glavu na panj, a njegova sestra je izdahnula pre samog pogubljenja. Sveti Teofan Načertani napisao je u devetom veku Kanon u njihovu čast, jer se u to vreme verovalo u isceljenja zbog moštiju ovo dvoje svetaca.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Zbog njihove hrabrosti i odvažnosti, hrišćani su brata i sestru proglasili za svece. Veruje se da danas Bog čuva sve one koji se bore da zaštite slabije od sebe i ostaju verni svojim ubeđenjima čak i ako su pred najvećim iskušenjima. Takođe, Sveta Evlampija se smatra zaštitnicom braće i sestara širom svet
Tropar
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Komentari(0)