Vernici danas slave SVETE MUČENIKE EVLAMPIJA I EVLAMPIJU: Smatraju se zaštitnicima braće i sestara širom sveta
Sveti Evlampije i Evlampija su bili hrišćanski mučenici iz Nikomidije, s početka 4. veka
Prilikom progona hrišćana u vreme cara Maksimilijana, mnogi vernici su ostavljajući svoje domove, spas potražili u brdima, pećinama i pustinjama. Među njima je bio i mladić Evlampije, plemenitog porekla, rodom iz grada Nikomidije. NJegovi sapatnici su ga jednom prilikom poslali u grad da kupi hleba i donese ga u pustinju gde su se krili. Ulazeći u Nikomidiju, ugledao je nad gradskom kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Kada ju je pročitao, Evlampije se grohotom nasmejao, pa je skinuo naredbu sa zida i pocepao. Zbog toga je odmah bio uhvaćen i izveden pred sudiju. Po drugoj verziji, uhapšen je jer je prikupljao hleb za prognane hrišćane koji su se skrivali u špiljama izvan grada.
Sudija je u prvi mah ubeđivanjem pokušao da Evlampiju promeni mišljenje, pozivajući se na njegovo visoko poreklo. Kada to nije uspelo, jer Evlampije nije bio spreman da se odrekne hrišćanske vere, sudija ga je osudio na mučenje. Batinama i metalnim oruđem su mu nanosili nebrojene rane po telu, ali je Evlampije sve to izdržao pokazavši zavidnu snagu duha. Sudija je izmišljao razna mučenja, da bi na kraju naredio da se mladić položi na usijani gvozdeni odar, ali je on to preživeo. Tada se Evlampije navodno odrekao vere, dozvoljavajući da ga odvedu u jedan od paganskih hramova. Kada je ušao tamo, prišao je kipu boga Marsa, koji je bio najveći i najlepši u tom hramu. Prema hrišćanskom predanju, Evlampije je tada, samo snagom svoje vere, srušio i polomio Marsov kip u bezbroj komada. Rasrđeni sudija tada je bacio Evlampija na nove muke.
NJegova sestra Evlampija, kada je čula za mučenje svoga brata, dotrčala je u grad i zatražila da i ona strada zajedno sa njim. Sudija, prvo začuđen ovakvom hrabrošću, naredio je da je obese za kosu i tuku. Zatim je naredio da se oboje ubace u kotao sa kipućom vodom, a onda i u usijanu peć. Međutim, oba puta su preživeli ta mučenja jer se, prema hrišćanskom predanju, voda ohladila i vatra zgasla. Na kraju, sudija ne znajući više šta da učini sa njima, naredio je da se pogube odsecanjem glave. Evlampije, koga su u međuvremenu i oslepeli, je sam, dostojanstveno položio svoju glavu na panj, a njegova sestra je izdahnula pre samog pogubljenja. Sveti Teofan Načertani napisao je u devetom veku Kanon u njihovu čast, jer se u to vreme verovalo u isceljenja zbog moštiju ovo dvoje svetaca.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Zbog njihove hrabrosti i odvažnosti, hrišćani su brata i sestru proglasili za svece. Veruje se da danas Bog čuva sve one koji se bore da zaštite slabije od sebe i ostaju verni svojim ubeđenjima čak i ako su pred najvećim iskušenjima. Takođe, Sveta Evlampija se smatra zaštitnicom braće i sestara širom svet
Tropar
Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)