Kao mali obožavali smo igru “Znam za jadac” : Vekovima je popularna kod nas, a evo odakle je došao i kako se ustalio
„Kost za ispunjavanje želja“ tj. jadac koristi se kod Srba od pamtiveka. Ovaj običaj bio je popularan još u staroj eri, a glavna svrha mu je bilo prizivanje sreće. Vremenom je dostigao toliku popularnost da su odlomljene delove kosti pojedini nosili oko vrata kao amajlije. Uporedo, počinju i da se prave od plemenitih metala i prodaju po zlatarama kao nakit. Gde se i kako pojavio ovaj interesantan običaj?
Prema drevnim etrurskim verovanjima kokošjim kostima su pripisivane izvanredne moći, pa su obavezno korišćene u ritualima i proricanjima. Koliko je poznato, upravo u Etrurci prvi vodili „borbu“ za jadac pri čemu je osvojeni deo kosti čuvan jer obezbeđuje sreću. Ako bi kost osvojilo mlađe lice, sakrilo bi je negde unutar kuće, a prva osoba suprotnog pola koja bi je pronašla bi navodno predstavljala budućeg bračnog druga. Takođe, ostatke ovakvih kostiju posle obroka nikada nisu spaljivali jer su verovali da će im to prouzrokovati kostobolju.
Jadac je imao sličnu ulogu i u starom Rimu. Donosio je sreću, ali je korišćen i u raznovrsnim obredima. Poznato je da su kosti živine i ptica koristili u proricanju sudbine. Nasumice bi ih pobacali po zemlji, a iz njihovog položaja vidovnjaci su čitali budućnost.
Sličan običaj zadržao se i do današnjih dana širom sveta. U SAD je 1999. godine jedna Amerikanac došao na zanimljivu ideju. Budući da je jadac i tamo stekao ogromnu popularnost, rešio je da počne sa ih proizvodi od plastike. Tako su prilikom zajedničkih obeda svi prisutni imali priliku da lome jadac umesto uobičajenih dvoje gostiju.
Pri obrocima koji obuhvataju pernatu živinu, pogotovo piletinu, u našim starim domaćinstvima borba za jadac predstavlja posebno zadovoljstvo. Koristi se u različite zabavne svrhe, a prvenstveno za duel u cilju ispunjenja želje ili neke vrste opklade. Često se na račun ovog običaja zbijaju šale kako je šteta da kod pileta postoji samo jedan jadac, jer može da se koristi samo za takmičenje između dve osobe.
Svako od dvoje izabranih takmičara, treba da vuče svoj kraj jadca i pritom zamisli želju. U čijoj ruci završi veći komad prelomljene kosti izborio se za ostvarenje želje. Ako jedan od takmičara zaboravi da kaže „Znam za jadac“ kada protivnik pokuša nešto da mu stavi u ruku, to ujedno znači pobedu rivala koji mora na neki način biti nagrađen. Iz ovakvih duela izraz „Znam za jadac“ ukorenio se u narodu kao termin koji se koristi kada znate da neko pokušava da vas prevari.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Skoro svi zaboravili srpski obićaj star 200 godina i mnogo se ogrešili: Evo kako se zaista obeležava krsna slava u kući
Svaka porodica trebalo bi da proslavi krsnu slavu u skladu sa svojim mogućnostima.
22. NOVEMBRA SLAVIMO SVETOG NEKTARIJA Svetitelja koji slovi za zaštitnika onkoloških bolesnika, evo zašto
Sveti starac Nektarije Vitalis iz Кamarize, koji je tvrdio da je i sam isceljen od raka na grudima uz pomoć Svetog Nektarija, je u šali i s ljubavlju govorio "Sveti Nektarije je mekane duše, osetljiv je, njemu je dovoljno da malo mahnete i eto njega da vam pomogne".
VREME JE SLAVA Slavimo Arhangela Mihaila, žito se nosi za pretke, a kolač za budućnost potomaka
Krsna slava veliki je porodični praznik kod Srba, a tradicija se poštuje vekovima unazad. Jednog od najvećeg svetaca, Arhangela Mihajala, slavi veliki broj građana koji su i ovog novembarskog jutra poranili i u crkvu odneli sveću, žito i kolač.
Olga je naša prva glumica koja se pojavila gola na filmu: Zbog raskalašne prirode, patrijarhat je pustio da nečasno umre
Bila je kontroverzna po svakom pitanju, otvorenog uma i shvatanja, ali je to koštalo karijere
Komentari(0)