Kao mali obožavali smo igru “Znam za jadac” : Vekovima je popularna kod nas, a evo odakle je došao i kako se ustalio
„Kost za ispunjavanje želja“ tj. jadac koristi se kod Srba od pamtiveka. Ovaj običaj bio je popularan još u staroj eri, a glavna svrha mu je bilo prizivanje sreće. Vremenom je dostigao toliku popularnost da su odlomljene delove kosti pojedini nosili oko vrata kao amajlije. Uporedo, počinju i da se prave od plemenitih metala i prodaju po zlatarama kao nakit. Gde se i kako pojavio ovaj interesantan običaj?
Prema drevnim etrurskim verovanjima kokošjim kostima su pripisivane izvanredne moći, pa su obavezno korišćene u ritualima i proricanjima. Koliko je poznato, upravo u Etrurci prvi vodili „borbu“ za jadac pri čemu je osvojeni deo kosti čuvan jer obezbeđuje sreću. Ako bi kost osvojilo mlađe lice, sakrilo bi je negde unutar kuće, a prva osoba suprotnog pola koja bi je pronašla bi navodno predstavljala budućeg bračnog druga. Takođe, ostatke ovakvih kostiju posle obroka nikada nisu spaljivali jer su verovali da će im to prouzrokovati kostobolju.
Jadac je imao sličnu ulogu i u starom Rimu. Donosio je sreću, ali je korišćen i u raznovrsnim obredima. Poznato je da su kosti živine i ptica koristili u proricanju sudbine. Nasumice bi ih pobacali po zemlji, a iz njihovog položaja vidovnjaci su čitali budućnost.
Sličan običaj zadržao se i do današnjih dana širom sveta. U SAD je 1999. godine jedna Amerikanac došao na zanimljivu ideju. Budući da je jadac i tamo stekao ogromnu popularnost, rešio je da počne sa ih proizvodi od plastike. Tako su prilikom zajedničkih obeda svi prisutni imali priliku da lome jadac umesto uobičajenih dvoje gostiju.
Pri obrocima koji obuhvataju pernatu živinu, pogotovo piletinu, u našim starim domaćinstvima borba za jadac predstavlja posebno zadovoljstvo. Koristi se u različite zabavne svrhe, a prvenstveno za duel u cilju ispunjenja želje ili neke vrste opklade. Često se na račun ovog običaja zbijaju šale kako je šteta da kod pileta postoji samo jedan jadac, jer može da se koristi samo za takmičenje između dve osobe.
Svako od dvoje izabranih takmičara, treba da vuče svoj kraj jadca i pritom zamisli želju. U čijoj ruci završi veći komad prelomljene kosti izborio se za ostvarenje želje. Ako jedan od takmičara zaboravi da kaže „Znam za jadac“ kada protivnik pokuša nešto da mu stavi u ruku, to ujedno znači pobedu rivala koji mora na neki način biti nagrađen. Iz ovakvih duela izraz „Znam za jadac“ ukorenio se u narodu kao termin koji se koristi kada znate da neko pokušava da vas prevari.
KOCKA, PIJANSTVO I DUGOVI: Ko je bio sin Vuka Karadžića?
VUK Stefanović Karadžić ostavio je neizbrisiv trag u srpksoj istoriji kao srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Međutim, reformator našeg jezika u privatnom životu suočavao se sa brojnim skandalima. Sa suprugom Anom Kraus imao je jedanaestoro dece, a preživelo je samo dvoje - Mina i Dimitrije. Polagao je nade u sina, misleći da će imati sjajnu budućnost i imresivnu karijeru, ali Vukov naslednik je krenuo stanputicom.
OVAKO JE PRAVILNO:Slavska i ikona Hrista imaju POSEBNA mesta
U pravoslavnoj tradiciji, ikona zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nije samo umetnički prikaz svetitelja ili Hrista, već na neki način i znak prisustva svetog u svakodnevici i našem domu.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
Komentari(0)