Suhojedenje podrazumeva uzimanje suve hrane ili samo hleba bez vode, jedanput na dan.
Danas slavimo veliki pravoslavni praznik - Vozdviženje Časnog Krsta to jest Krstovdan. U verskom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u praznike tokom kojih je obavezan post.
O značaju praznika govori činjenica da ga naša crkva obležava čak 2 puta u godini, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
Osim za jesenji Krstovdan, jednodnevni postovi važe i za sledeće dane:
- Svaka sreda i petak tokom cele kalendarske godine, osim trapavih sedmica.
- Krstovdan, uoči Bogojavljenja, 18. (po starom kalendaru 5.) januara.
- Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja, 11. septembra (29. avgusta).
Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i pića na izvesno vreme. Postoji nekoliko stepeni posta:
- Kada jedanput u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno nekuvanu, suvu – tzv. suhojedenje;
- Kada uzimamo hranu, takođe bez ulja i vina, više puta na dan, ali kuvanu u vodi – tzv. post na vodi;
- Kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog načina posta možemo koristiti vino i alkoholna pića, u određenim količinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije – ovo je tzv. post na ulju i vinu; i
- Kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takođe više puta u toku dana – tzv. post na ribi.
Za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih prerađevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to određeno vreme.
Stara narodna verovanja kažu da ove pojave nagoveštavaju buduće događaje: Ako tuđi pas zalaje ispred vaše kuće...
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Stara srpska narodna verovanja kojima su naši stari privlačili novac i sreću, a terali siromaštvo i zlo: Ovako im je uspevalo da prizovu dobru energiju
Da li su se i u vašoj kući pominjala ova stara srpska narodna verovanja?
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Komentari(0)