MNOGI PRAVE VELIKU GREŠKU Evo kako pravilno treba koristiti brojanicu i na kojoj se ruci nosi
Brojanicu prilikom molitve držimo u levoj ruci zato što se desnom rukom krstimo, te ne možemo brojanicu držati, odbrojavati molitve i krstiti se u isto vreme i sve to jednom rukom.
Nošenje brojanice na levoj ruci, kao i njeno držanje u levoj ruci prilikom molitve, je čisto praktična stvar. Nije simboličke ili kanonske prirode, te nas i ne obavezuje da moramo tako postupiti.
Brojanicu prilikom molitve držimo u levoj ruci zato što se desnom rukom krstimo, te ne možemo brojanicu držati, odbrojavati molitve i krstiti se u isto vreme i sve to jednom rukom.
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Možda vas zanima:
NE BACAJTE JE: Šta treba uraditi sa pokidanom brojanicom
Mnogi brojanicu kupuju iz verskih razloga, ali je nažalost postala i modni detalj.
Cela Jugoslavija je bila zaljubljena u nju: Glumica je volela samo jednog, njegovu smrt nikad nije prežalila
Njena životna priča nije nimalo laka
Kada brojanicu ne koristimo prilikom molitve – a to je njena jedina uloga, onda je najbolje da je odložimo negde na neku policu ili stočić gde držimo molitvenik, Psaltir, Sveto Pismo koje koristimo prilikom molitve.
Takođe brojanicu možemo nositi sa sobom, ako recimo idemo na put ili slično. Tada je možemo spakovati zajedno sa molitvenikom ili je staviti oko zgloba leve ruke, oko kaiša na pasu ili u džepu košulje.
Zašto se brojanica vezuje baš za levu ruku?
Brojanicu treba nositi kao molitveni znak koji je veza sa Gospodom, nemojte nikada pred svima da se molite i "mašete" njome, već diskretno govorite molitvu.
Brojanica nije nikakav talisman "narukvica za sreću", kao ni "narukvica da deca lepo spavaju i svašta ne sanjaju". Njena jedina uloga i svrha je molitva.
Sujeverje je da brojanicu mora neko da ti kupi, sa verom to nema nikakve veze. Lepo je pokloniti nekome ko je nema, ali nije nužno da ti je neko kupi da bi je imao, a niko ni ne određuje na kojoj ruci je treba nositi.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)