Neke od ćerki srpskih vladara mahom su, kroz istoriju, bile zaboravljane, a o njima su ostala samo retka, usputna svedočanstva.
Ono što se pamtilo, bila su njihova neobična imena, a svako od njih imalo je svoju simboliku.
Jefimija Nemanjić – ćerka Stefana Nemanje. Ime Jefimija potiče od grčke reči “euphemia”, a znači “pristojna, blagoprijatna, uzvišena” ili “koja lepo peva molitvene pesme”.
Jelisaveta (poznata i kao Elizabeta) Nemanjić – ćerka Dragutina Nemanjića. Ime Jelisaveta je biblijskog porekla, a u bukvalnom prevodu znači “Bog je savršenstvo”. Devojke koje nose ovo ime smatraju se “bogom dane”.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
SRPSKI VLADARI SU NAJVIŠE ŽENILI ŽENE SA OVIM IMENIMA: Ovo su bile najmoćnije SRPSKE PRINCEZE, kraljice i carice!
Beležeći srpsku istoriju od velikog župana Stefana Nemanje pa do poslednjeg vladara jedne srpske dinastije, među imenima njihovih supruga, lepotom i učestalošću, ubedljivo se ističu dva imena.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
SRPSKI VLADARI SU NAJVIŠE ŽENILI ŽENE SA OVIM IMENIMA: Ovo su bile najmoćnije SRPSKE PRINCEZE, kraljice i carice!
Beležeći srpsku istoriju od velikog župana Stefana Nemanje pa do poslednjeg vladara jedne srpske dinastije, među imenima njihovih supruga, lepotom i učestalošću, ubedljivo se ističu dva imena.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
SRPSKI VLADARI SU NAJVIŠE ŽENILI ŽENE SA OVIM IMENIMA: Ovo su bile najmoćnije SRPSKE PRINCEZE, kraljice i carice!
Beležeći srpsku istoriju od velikog župana Stefana Nemanje pa do poslednjeg vladara jedne srpske dinastije, među imenima njihovih supruga, lepotom i učestalošću, ubedljivo se ističu dva imena.
Ursula (Urša) Nemanjić – ćerka Dragutina Nemanjića. Ime Ursa (Urša) je latinskog porekla, a u doslovnom prevodu znači medvedica, dok je Ursula umanjenica te reči.
Carica (negde Zorica) Nemanjić – ćerka Milutina Nemanjića. Značenje imena Carica je prilično jasno – ona koja vlada.
Teodora (Vojislava?) Branković – ćerka srpskog velikaša Vuka Brankovića. Ime Teodora potiče od grčkog “theodoros” što u bukvalnom prevodu znači “božji dar”. Po narodnoj tradiciji davalo se detetu koje su roditelji dugo čekali, pa im ga je Bog napokon podario.
Olivera Lazarević – jedna od petoro ćerki kneza Lazara, poznata po tome što se udala za sultana Bajazita. Ćerku Oliveru imao je i kralj Vukašin Mrnjavčević. Pretpostavlja se da je ime Olivera latinskog porekla i da potiče od reči “olivarius; olivarus” sa značenjem maslina ili grana masline.
Postoje indicije da je ovo ime i francuskog, engleskog, italijanskog i španskog porekla, ali na svakom ima isto značenja. U simboličnom prevodu moglo bi da znači “ona koja donosi nadu i mir”.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)