Francuski general i počasni srpski vojvoda.
Francuski general iz Prvog svetskog rata Luj Franše d`Epere, počasni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboljim u Velikom ratu.
U Prvom svetskom ratu komandovao je Francuskom armijom do 29. aprila 1918. godine - grupom armija na francuskom frontu, a od 9. juna 1918. godine do kraja rata bio je vrhovni komandant savezničkih armija na Solunskom frontu.
Pod njegovom komandom izvršen je proboj Solunskog fronta, oterane su nemačko-austrijsko-bugarske snage, zaključen je ugovor o kapitulaciji bugarske vojske i oslobođena je Srbija.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
D`Epere je stupio u vojničku školu oktobra 1874. godine i po završetku dobio čin pešadijskog potporučnika.
U kapetana je unapređen 1885, u pukovnika 1903, brigadnog generala 1908, divizijskog generala 1912, a za maršala Francuske 1921. godine.
Iste godine dobio je i počasnu titulu srpskog vojvode.
D`Epere je veoma cenio srpsku vojsku i redovno isticao njene zasluge u konačnoj pobedi saveznika u Velikom ratu.
Od 1. januara do 13. septembra 1918. godine pripremana je odlučna ofanziva na Solunskom frontu.
Vrhovni komandant savezničkih snaga na tom frontu general Franše d`Epere, sazvao je konferenciju, kojoj je prisustvovao načelnik štaba srpske vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić.
Plan je bio da se napadom srpskih armija u planinskom predelu između Sušice i Lešice izvrši proboj neprijateljskog fronta na širini od 30 kilometara.
U zoru 15. septembra 1918. godine, D`Epere naređuje da se krene u akciju proboja, u kojoj je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koja se ubraja među najuspešnije operacije u Prvom svetskom ratu.
- Ogromna želja vodila je vojnike iz pobede u pobedu. Francuska komora na konjima jedva je stizala srpsku pešadiju - govorio je D`Epere.
Skoplje je oslobođeno već 25. septembra, posle čega je srpska vojska krenula ka bugarskoj granici. Samo četiri dana kasnije u štabu D`Eperea, Bugarska je potpisala kapitulaciju, a 30. septembra obustavljena su sva neprijateljstva.
- Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobavljanja hrane francuskim trupama koje napreduju... Samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije - oni idu napred poput oluje - isticao je D`Epere.
On je posebno isticao ulogu srpskog seljaka.
- To su seljaci, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I, eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine - rekao je svojevremeno D`Epere.
Francuski general, a kasnije maršal, Luj Franše D`Epere bio je izuzetno omiljen među Srbima.
Umro je 8. jula 1942. godine.
U Beogradu mu je podignut spomenik, a Bulevar Franše d`Eperea, nalazi se na potezu od mosta Gazela do Auto-komande.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Komentari(0)