Rošendan bi trebalo da bude dan radosti, slavlja, dobrih vibracija, trenutak kada se možete još više povezati sa sobom.
Prema starom verovanju, na rođendan treba biti srećan i zahvalan. Kada se probudite, otvorite svoje srce za pozitivnu energiju, mislite pozitivno i pokušajte da se oslobodite toksičnih misli. Još u davnim danima verovalo se da ono što zračite na svoj rođendan, to privlačite cele godine. Sukobi, negativne emocije i agresija su neprihvatljivi jer će blokirati protok čiste energije, a vas učiniti ranjivim za negativne komentare i toksične ljude, piše sensa.rs.
Dobro raspoloženje i sreća na dan rođenja takođe su važni jer, prema drevnim znacima, kako čovek dočekuje ovaj dan – tako će provesti celu godinu do sledećeg datuma. Možete se pomoliti i zahvaliti za sve ono pozitivno što vam se događalo u prethodnoj godini. Razmislite šta ste dobro uradili u godini koja je iza vas, zbog čega treba da budete ponosni na sebe, šta treba da promenite… Kupite sebi neki poklon, obucite se lepo, čak iako ne pravite proslavu, uradite sitnice koje će vam popraviti raspoloženje.
Prema starim verovanjima na svoj rođendan ne treba raditi sledeće:
* Ne pozajmljujte ništa od drugih dan pre svog rođendana i na sam dan. U suprotnom, veruje se da će vas tokom cele godine progoniti finansijski problemi.
Možda vas zanima:
29. FEBRUAR NAJREĐI DATUM ROĐENJA: Znate li koji je najčešći?
Da li ste među onima koji imaju najčešći rođendan na svetu?
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
Možda vas zanima:
29. FEBRUAR NAJREĐI DATUM ROĐENJA: Znate li koji je najčešći?
Da li ste među onima koji imaju najčešći rođendan na svetu?
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
Možda vas zanima:
29. FEBRUAR NAJREĐI DATUM ROĐENJA: Znate li koji je najčešći?
Da li ste među onima koji imaju najčešći rođendan na svetu?
SRBI NISU SLAVILI ROĐENDANE SVE DO KRAJA DRUGOG SVETSKOG RATA: Pre toga slavili su imendan i odlazili sa darovima u crkvu!
Rođendanske proslave danas su se pretvorile u gala slavlja koja sve više podsećaju na svadbe, a nekada se oni nisu ni proslavljali!
* Zaštitite se od komunikacije sa toksičnim ljudima, već se okružite najbližima koji vam donose ljubav i radost.
* Ne slavite rođendan unapred, veruje se da donosi lošu sreću.
* Izbegnite sve negativne emocije, već se potrudite da budete celog dana pozitivno raspoloženi.
* Ne svađajte se i ne ulazite u konflikt sa drugima, već stvorite na dan svog rođendana atmosferu mira i pozitivne energije.
* Ne osuđujte ljude koji su vam doneli poklon koji vam se ne dopada, već budite iskrneo zahvalni za svaki dar.
KROZ OVU MRAČNU CRNU ŠUMU BEŽAO JE CRNI ĐORĐE: Ovako je čuveni Danac pisao o Srbiji NEPOZNATA PRIČA O KRALJU BAJKI ANDERSENU
U svom bogatom književnom opusu bavio se mnogim temama, ali su najdominantnije ostale bajke koje čitaju deca i odrasli širom sveta.
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Komentari(0)