"DOLAZIM IZ MUSLIMANSKE PORODICE, PO NACIONALNOSTI SAM SRBIN" Ovako je Meša rešio misteriju porekla,a Muslimani zamerili
Jedan od najvećih pisaca, čije je poreklo i opredeljenje kristalno jasno, mnogi su dovodili u pitanje, pa je dao plastično objašnjenje
Srpski književnik Mehmed Meša Selimović (1910-1982) pisac jednog od najvećih romana na srpskom jeziku “Derviš i smrt”.
Mehmed Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine je radio kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.
Selimović, kako je sam otkrio – potomak je srpske porodice Vujovića – završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svjetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.
Možda vas zanima:
PEŠAČIO ZBOG NJE PO KIŠI OD TRGA REPUBLIKE DO KARABURME Meša Selimović zbog fatalne Darke ostavio ženu i dete i nikad nije ZAŽALIO
Meša Selimović jedan je od najznačajnijih pisaca sa teritorije bivše Jugoslavije, čiji su svi romani ostali cenjeni zbog njegove neverovatne sposobnosti da svaki karakter izgradi i opiše.
DA JE MOGLA S NJIM BI I U SMRT POŠLA: Sve što je u životu stekao, Meša Selimović je dugovao NJOJ
Ljubavna priča Meše Selimovića i Darke Božić jedna je od najlepših sa ovih prostota.
Možda vas zanima:
PEŠAČIO ZBOG NJE PO KIŠI OD TRGA REPUBLIKE DO KARABURME Meša Selimović zbog fatalne Darke ostavio ženu i dete i nikad nije ZAŽALIO
Meša Selimović jedan je od najznačajnijih pisaca sa teritorije bivše Jugoslavije, čiji su svi romani ostali cenjeni zbog njegove neverovatne sposobnosti da svaki karakter izgradi i opiše.
DA JE MOGLA S NJIM BI I U SMRT POŠLA: Sve što je u životu stekao, Meša Selimović je dugovao NJOJ
Ljubavna priča Meše Selimovića i Darke Božić jedna je od najlepših sa ovih prostota.
Možda vas zanima:
PEŠAČIO ZBOG NJE PO KIŠI OD TRGA REPUBLIKE DO KARABURME Meša Selimović zbog fatalne Darke ostavio ženu i dete i nikad nije ZAŽALIO
Meša Selimović jedan je od najznačajnijih pisaca sa teritorije bivše Jugoslavije, čiji su svi romani ostali cenjeni zbog njegove neverovatne sposobnosti da svaki karakter izgradi i opiše.
DA JE MOGLA S NJIM BI I U SMRT POŠLA: Sve što je u životu stekao, Meša Selimović je dugovao NJOJ
Ljubavna priča Meše Selimovića i Darke Božić jedna je od najlepših sa ovih prostota.
Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata je bio direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor “Bosna-filma” i glavni urednik izdavačke kuće “Svjetlost”.
Zbog progona, kojem su ga podvrgli bosanski komunisti, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti.
Meša Selimović bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Roman “Derviš i smrt”, jedan od najznačajnijih u srpskoj literaturi, odlikuje se osobenošću tretiranja teme, gustinom opservacije čovjekovog života u tragičnim okolnostima i refleksijama o ljudskoj egzistenciji.
Ovaj roman je inspirisan ličnom tragedijom pisca, pošto je Mešin brat, takođe partizan, streljan krajem rata iz banalnog razloga – uzeo je komad nameštaja iz magacina.
Meša Selimović je u nekoliko navrata objasnio svoju nacionalnu pripadnost i svoj pogled na BiH.
U testamentalnom pismu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović navodi:
– Potičem iz muslimanske porodice, a po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika.
On je napisao i da jednako poštuje svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer je vezan za sve što je odredilo njegovu ličnost i rad.
– Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem…
Ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sa izričitim zahtevom da se ono smatra punovažnim biografskim podatkom”, naveo je tada Selimović.
U svojoj knjizi “Sjećanja” Selimović ističe da je “užasan genocid koji su ustaše počele da provode protiv Srba u BiH, nečuveni zločini na koje se uho teško moglo naviknuti, jer takvo masovno varvarstvo nije bilo poznato u istoriji, stradanje čitavih srpskih krajeva, zatiranje svega živog – sve to je natjerivalo čovjeka da se odredi, ili da se suprotstavi ili da se demorališe.
Printscreen/Youtube
"Nijedan profesor koga sam znao nije ni tako govorio, ni tako izgledao, ni tako istupao i suvereno vladao starim i najnovijim književnim izumima, znanjima i uvidima. Lakoća kojom se formulisao i održavao na paučini jezika, aforistika i logika koje je demonstrirao, svedočili su o jednom bogomdanom daru, bez drugih uverenja osim vere u umetnost ," reči su Matije Bećkovića o svom starijem kolegi Meši Selimoviću.
Žena koja je Meši priuštila da ima najtopliju postelju, popeglane košulje, poljubac pred odlazak na put, koja je umela da jasno kaže da poštuje volju svog supruga i da sa njim ide ako treba i na kraj planete po njihov komad sreće, zvala se Daroslava-Darka Božić.
Darkin Meša svakodnevno je uplovljavao u mulj ljudskim smicalicama, zlobnih jezika koji su umeli jedino da ruže kako bi skrenuli pažnju sa svog manjka dara da bilo šta korisno učine. Naročito se nalazio na meti političkih hajki i poslednji jezičak na vagi bila je njegova bolest i ignorisanje sredine u kojoj je živeo. Bili su potpuno apatični ka stanju čoveka koji ih je toliko zadužio svojim kako književnim, tako i društvenim angažmanom.
Nakon toga, sa porodicom iz Sarajeva Meša Selimović seli se za Beograd gde je imao prijatelje koji bi mu se našli ako zatreba. U jednom pismu svom prijatelju pred odlazak napisao je:
“Bosna je teška, teretna zemlja i ovdje nije lako živjeti, ako je čovjek samo za santimetar viši od prosjeka. Meni je slučaj dao taj santimetar, i osudio me na ispaštanje.”
Darka i Meša rešili su da spakuju svoj život u par kofera, ponesu svoje krpice sa sobom i zauvek napuste Bosnu. Šetajući Baščaršijom Meša je jednom piscu rekao: “Ja danas odlazim i više se nikada neću vratiti.” Tako je i bilo.
Sa svojom Darkom iz Sarajeva krenuo je put Beograda gde su ga čekali pouzdani prijatelji i novi život bez prekora, zlobe, sujetnih hitaca, političkih mišolovki.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(1)
Prodo veru za veceru.