U vremenu kada su se brakovi dogovarali pre svega među roditeljima, a ne među budućim supružnicima, otmice su bile česta stvar na venčanjima.
Običaj da mlada na venčanju stoji sa mladoženjine leve strane potiče još od davnina.
U vremenu kada su se brakovi dogovarali pre svega među roditeljima, a ne među budućim supružnicima, otmice su bile česta stvar na venčanjima.
Možda vas zanima:
OVO MORATE ZNATI AKO PLANIRATE VENČANJE Evo kojim danima nikako nije dozvoljeno praviti svadbu
Takođe, oni koji se pridržavaju običaja Srpske pravoslavne crkve vode se i sledećom praksom koja se odnosi na to kada je zabranjeno pravljene svadbi.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Možda vas zanima:
OVO MORATE ZNATI AKO PLANIRATE VENČANJE Evo kojim danima nikako nije dozvoljeno praviti svadbu
Takođe, oni koji se pridržavaju običaja Srpske pravoslavne crkve vode se i sledećom praksom koja se odnosi na to kada je zabranjeno pravljene svadbi.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Možda vas zanima:
OVO MORATE ZNATI AKO PLANIRATE VENČANJE Evo kojim danima nikako nije dozvoljeno praviti svadbu
Takođe, oni koji se pridržavaju običaja Srpske pravoslavne crkve vode se i sledećom praksom koja se odnosi na to kada je zabranjeno pravljene svadbi.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Mladoženja je zbog toga bio u stalnom oprezu, pa je desnu ruku držao spremljenu na maču, a mlada je zato morala da stoji sa njegove leve strane.
Ovaj običaj zadržao se sve do danas. Ostalo je još nepoznato da li su i levoruki muškarci morali da poštuju običaj da mlada stoji sa leve strane, iako im to ni u kom slučaju nije odgovaralo.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)