OVO MORATE ZNATI AKO PLANIRATE VENČANJE Evo kojim danima nikako nije dozvoljeno praviti svadbu
Takođe, oni koji se pridržavaju običaja Srpske pravoslavne crkve vode se i sledećom praksom koja se odnosi na to kada je zabranjeno pravljene svadbi.
Kada će se venčanje održati ne zavisi isključivo od mladenaca, već i od brojnih faktora, kao na primer kada je izabrana sala za venčanja raspoloživa. Takođe, oni koji se pridržavaju običaja Srpske pravoslavne crkve vode se i sledećom praksom koja se odnosi na to kada je zabranjeno pravljene svadbi.
Vreme venčanja Crkvena zapovest hrišćanima zabranjuje pravljenje svadbe za vreme posta. Jer, zbog svadbene gozbe, koja je redovno mrsna, "pravi se javna sablazan i greh".
Možda vas zanima:
OBIČAJ KOJI SE I DALJE POŠTUJE Zašto mlada stoji s mladoženjine leve strane?
U vremenu kada su se brakovi dogovarali pre svega među roditeljima, a ne među budućim supružnicima, otmice su bile česta stvar na venčanjima.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Možda vas zanima:
OBIČAJ KOJI SE I DALJE POŠTUJE Zašto mlada stoji s mladoženjine leve strane?
U vremenu kada su se brakovi dogovarali pre svega među roditeljima, a ne među budućim supružnicima, otmice su bile česta stvar na venčanjima.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Možda vas zanima:
OBIČAJ KOJI SE I DALJE POŠTUJE Zašto mlada stoji s mladoženjine leve strane?
U vremenu kada su se brakovi dogovarali pre svega među roditeljima, a ne među budućim supružnicima, otmice su bile česta stvar na venčanjima.
SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Ovo je pravi razlog zašto mladoženja prenosi mladu preko praga
U srpskoj tradiciji svadba ima poseban značaj i obiluje običajima koji su se prenosili s kolena na koleno
Takođe, venčanje i svadba se ne vrše u sredu i petak, na Krstovdan 18. januara, Usekovanje 11. septembra i Krstovdan 27. septembra.
Venčanje se ne vrši na Vaskrs, niti svetle sedmice, jer tada su svečani dani koji su posvećeni slavnom Hristovom vaskrsenju, i nikakvo drugo slavlje nije primereno tim danima.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Komentari(0)