On je oslobodio srpski narod i u amanet mu ostavio veličanstvenu crkvu na Oplencu: Obeležena godišnjica smrti kralja Petra I Karađorđevića
Prošlo je 102. godine od kako se upokojio veliki vladar
U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu obeležena je 102. godišnjica od upokojenja kralja Petra Prvog Karađorđevića. Liturgiju sa parastosom služio je episkop šumadijski gospodin Jovan, uz sasluženje sveštenstva Oplenačkog namesništva nakon čega je usledilo polaganje venaca.
Venac je ispred Vlade Republike Srbije položio Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je ispred Opštine Topola venac na sarkofag kralja Petra I položio predsednik opštine Vladimir Radojković sa svojim zamenikom Mirkom Radovanovićem i zamenikom predsednika Skupštine opštine Božidarom Pavlovićem.
rina
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković istakao je da je kralj Petar uzdigao Srbiju demokratski, privredno, ekonomski, naučno i kulturno na zavidan nivo u Evropi tog vremena.
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
„Život Kralja Petra je u mnogo čemu mogao da se poredi sa sudbinom srpske države, dugo je vremena proveo u izgnanstvu, došao na srpski presto, uzdigao Srbiju po nivou demokratije na zavidan nivo. Kralj Petar je kroz Balkanske ratove i Prvi svetski rat, doveo do oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda. Iza njega ostao je ispunjen kosovski zavet, ostala je ova predivna mauzolej crkva na Oplencu, ali i mnogo toga drugog po Srbiji. Zato je i bitno što se ovoga puta, na današnji dan, ovde okupilo dosta naših ljudi, jer je i to potvrda da kao i država, kao vlast se trudimo da ne zaboravljamo one koji su ovoj zemlji doneli slobodu, koji su je ojačali i koji su je uzdigli“, naveo je Selaković.
Govoreći o kulturi sećanja, ministar je istakao da su u poslednjih pet godina podignuta tri spomenika kralju Petru – u Subotici, Bačkoj Palanci i Novom Sadu.
„Čuvajući kulturu sećanja, mi u stvari stvaramo Srbiju za buduće generacije i za naše potomstvo. Ugledajući se na svetle primere iz naše prošlosti, kao što je kralj Petar I Karađorđević Oslobodilac, idemo upravo tim putem, putem jačanja, građenja Srbije koja je politički, ekonomski, vojno, ali i naučno – država, ne samo evropskog, već svetskog nivoa“, zaključio je ministar.
rina
Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije, Zadužbine „Kralj Petar Prvi“ i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Parastosu je prisustvovao i princ Mihailo Karađorđević, Dragan Vasiljković – kapetan Dragan sa svojim sinom i snahom i mnogi drugi.
Kralj Petar Prvi, unuk vožda Karađorđa zapamćen je kao Oslobodilac, umro je na današnji dan 1921. godine. Kralj Petar nije dočekao da vidi svoju zadužbinu konačno završenu. NJegov naslednik, Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, lično se starao o njenom završetku. Kao ktitor hrama počiva u gornjem delu crkve, preko puta osnivača dinastije Karađorđević.
"Jednog u jamu, sa drugim u slamu": Preci su žene ponižavali izrekama, sad se zgražavamo od onoga što je Vuk zapisao
U plejadi Vukovih izreka, koji pršte od ponižavajućeg položaja žene, možemo da steknemo utisak kakav je njen položaj bio u 19. veku
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Komentari(0)