On je oslobodio srpski narod i u amanet mu ostavio veličanstvenu crkvu na Oplencu: Obeležena godišnjica smrti kralja Petra I Karađorđevića
Prošlo je 102. godine od kako se upokojio veliki vladar
U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu obeležena je 102. godišnjica od upokojenja kralja Petra Prvog Karađorđevića. Liturgiju sa parastosom služio je episkop šumadijski gospodin Jovan, uz sasluženje sveštenstva Oplenačkog namesništva nakon čega je usledilo polaganje venaca.
Venac je ispred Vlade Republike Srbije položio Nikola Selaković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je ispred Opštine Topola venac na sarkofag kralja Petra I položio predsednik opštine Vladimir Radojković sa svojim zamenikom Mirkom Radovanovićem i zamenikom predsednika Skupštine opštine Božidarom Pavlovićem.
rina
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković istakao je da je kralj Petar uzdigao Srbiju demokratski, privredno, ekonomski, naučno i kulturno na zavidan nivo u Evropi tog vremena.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
„Život Kralja Petra je u mnogo čemu mogao da se poredi sa sudbinom srpske države, dugo je vremena proveo u izgnanstvu, došao na srpski presto, uzdigao Srbiju po nivou demokratije na zavidan nivo. Kralj Petar je kroz Balkanske ratove i Prvi svetski rat, doveo do oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda. Iza njega ostao je ispunjen kosovski zavet, ostala je ova predivna mauzolej crkva na Oplencu, ali i mnogo toga drugog po Srbiji. Zato je i bitno što se ovoga puta, na današnji dan, ovde okupilo dosta naših ljudi, jer je i to potvrda da kao i država, kao vlast se trudimo da ne zaboravljamo one koji su ovoj zemlji doneli slobodu, koji su je ojačali i koji su je uzdigli“, naveo je Selaković.
Govoreći o kulturi sećanja, ministar je istakao da su u poslednjih pet godina podignuta tri spomenika kralju Petru – u Subotici, Bačkoj Palanci i Novom Sadu.
„Čuvajući kulturu sećanja, mi u stvari stvaramo Srbiju za buduće generacije i za naše potomstvo. Ugledajući se na svetle primere iz naše prošlosti, kao što je kralj Petar I Karađorđević Oslobodilac, idemo upravo tim putem, putem jačanja, građenja Srbije koja je politički, ekonomski, vojno, ali i naučno – država, ne samo evropskog, već svetskog nivoa“, zaključio je ministar.
rina
Vence su položili i predstavnici Vojske Srbije, Zadužbine „Kralj Petar Prvi“ i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Parastosu je prisustvovao i princ Mihailo Karađorđević, Dragan Vasiljković – kapetan Dragan sa svojim sinom i snahom i mnogi drugi.
Kralj Petar Prvi, unuk vožda Karađorđa zapamćen je kao Oslobodilac, umro je na današnji dan 1921. godine. Kralj Petar nije dočekao da vidi svoju zadužbinu konačno završenu. NJegov naslednik, Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, lično se starao o njenom završetku. Kao ktitor hrama počiva u gornjem delu crkve, preko puta osnivača dinastije Karađorđević.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)