Zlatne viljuške i carska trpeza - Srbima su mnogi zavideli u srednjem veku: Jedinstveni muzej na brdu iznad Kraljeva
Željko preko 30 godina skupljao unikatne predmete i napravio istorijski raj
Na prostoru raške oblasti gde je nekada stvarana prva srpska država, u selu Progorelica smeštenom na uzvišenju na samo 15 kilometara od Kraljeva, zahvaljujući entuzijasti i velikom zaljubljeniku u srpsku istoriju, Željku Košaninu, nastao je jedinstven muzej Krstovgrad.
Ovo mesto vraća vas u srednji vek, u doba Nemanjića. Tu sve podseća na srpske vladare. Originali iz srednjeg veka , ali i replike njihovog prestola, trpeze vitezova i posuđe od brušenog poludragog kamenja samo su delić kolekcije koja se krije u Krstovgradu.
- Mi smo jedan od najstarijih naroda na planeti, i zbog toga treba da čuvamo svoj identitet. Ovaj muzej je Srbija u malom. Svim predmetima koje imamo ovde sa najviše poštovanja prilaze stranci, koji su željni znanja o našem narodu. Kad i kako je nastala prva država, ko je bio tvorac. Kako se živelo.. Mi smo ti na kojima ostaje da sačuvamo svoju kulturu, veru i istoriju i da je prikazujemo drugim narodima", kaže za RINU Željko.
Možda vas zanima:
GROBLJE ZA DŽINOVE I SELO GOTOVANA O postanku Gotovca se različito priča, ali sve je vezano za manastir Žiča (FOTO/VIDEO)
Jedni kazuju da su za vreme građenja manastira Žiče tu stanovali mnogi radnici, koji su bili zapošljeni na građevini. Radnička naseobina je bila velika i uređena, „gotovo selo“. Po drugima su tu bile kuhinje za radnike koji su gradili manastir Žiču i tu se „gotovilo“ jelo za njih. Treći kazuju da su stanovnici, koji su živeli na manastirskoj zemlji, bili dužni da čuvaju manastir, pa, pošto su bili oslobođeni mnogih „rabota“, malo su radili, „bili gotovani“ i otuda ime selu.
Od Karanovca do Kraljeva: 143 godine od dana kada grad dobio kraljevsko ime
Na obalama Ibra, Kraljevo je i ove jeseni obeležilo svoj veliki dan – Kraljevdan. Datum kada je 1882. godine kralj Milan Obrenović dao nekadašnjem Karanovcu novo ime – Kraljevo – danas je prilika da se grad seti svoje istorije, ponosno istakne kulturno nasleđe i oda priznanje svojim ljudima.
Možda vas zanima:
GROBLJE ZA DŽINOVE I SELO GOTOVANA O postanku Gotovca se različito priča, ali sve je vezano za manastir Žiča (FOTO/VIDEO)
Jedni kazuju da su za vreme građenja manastira Žiče tu stanovali mnogi radnici, koji su bili zapošljeni na građevini. Radnička naseobina je bila velika i uređena, „gotovo selo“. Po drugima su tu bile kuhinje za radnike koji su gradili manastir Žiču i tu se „gotovilo“ jelo za njih. Treći kazuju da su stanovnici, koji su živeli na manastirskoj zemlji, bili dužni da čuvaju manastir, pa, pošto su bili oslobođeni mnogih „rabota“, malo su radili, „bili gotovani“ i otuda ime selu.
Od Karanovca do Kraljeva: 143 godine od dana kada grad dobio kraljevsko ime
Na obalama Ibra, Kraljevo je i ove jeseni obeležilo svoj veliki dan – Kraljevdan. Datum kada je 1882. godine kralj Milan Obrenović dao nekadašnjem Karanovcu novo ime – Kraljevo – danas je prilika da se grad seti svoje istorije, ponosno istakne kulturno nasleđe i oda priznanje svojim ljudima.
Možda vas zanima:
GROBLJE ZA DŽINOVE I SELO GOTOVANA O postanku Gotovca se različito priča, ali sve je vezano za manastir Žiča (FOTO/VIDEO)
Jedni kazuju da su za vreme građenja manastira Žiče tu stanovali mnogi radnici, koji su bili zapošljeni na građevini. Radnička naseobina je bila velika i uređena, „gotovo selo“. Po drugima su tu bile kuhinje za radnike koji su gradili manastir Žiču i tu se „gotovilo“ jelo za njih. Treći kazuju da su stanovnici, koji su živeli na manastirskoj zemlji, bili dužni da čuvaju manastir, pa, pošto su bili oslobođeni mnogih „rabota“, malo su radili, „bili gotovani“ i otuda ime selu.
Od Karanovca do Kraljeva: 143 godine od dana kada grad dobio kraljevsko ime
Na obalama Ibra, Kraljevo je i ove jeseni obeležilo svoj veliki dan – Kraljevdan. Datum kada je 1882. godine kralj Milan Obrenović dao nekadašnjem Karanovcu novo ime – Kraljevo – danas je prilika da se grad seti svoje istorije, ponosno istakne kulturno nasleđe i oda priznanje svojim ljudima.
On je preko 30 godina skupljao sve eksponate, sada ih ima oko 5.000, a ova raskošna kolekcija jedna je od najvećih na Balkanu. U Košaninovoj zbirci nalaze se mačevi, štitovi, sekire, noževi, krune, srednjovekovne knjige, skulpture, ikone, porcelanski escajg, ali i skulpture Ivana Meštrovića i Jovana Soldatovića, Rubensove i Kaloove slike, porculan sa engleskog dvora, srebrni escajg iz hotela Ric iz Pariza i mnogi drugi vredni predmeti.
- Nije slučajno što je baš ovde nikao Krstovgrad, jer upravo na ovom području stvarana je prva srpska država. Ovo mesto sa sobom nosi zaista posebnu energiju, pogled puca u beskraj, a svaki dan se ovde čuju zvona manastira Žiča. Ovde možete sesti za trpezu i imati osećaj kao da ste vitez iz srednjeg veka. Na ulazu u muzej postavljen je veliki beli krst i statua Svetog Save. Svaki predmet ima svoju priču i svoj značaj, a čitav ovaj kompleks samo jedan motiv i cilj - čuvanja tradicije i istorije", naglasio je tvorac Krstovgrada.
Željko i njegova supruga Nataša su kustosi ove jedinstvene kolekcije i rado dočekuju goste u ovoj pravoj kulturno - istorijskoj riznici.
Nedaleko od ovog turističkog kompleksa u dolini jorgovana nalazi se i Jerinin grad, mesto neustrašivih ratnika, tvrđavu koju je igradio Uroš I, kako bi zaštitio zadužbine Nemanjića, Sopoćane i Studenicu.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)