Bela ili crna, domaća ili „turska“, filter, espreso, instant… kafa je sastavni deo života miliona ljudi širom sveta. Tako je i u Srbiji – ispijanje prve jutarnje, putne, popodnevne, one koju popijemo na poslu, ili one koju povezujemo sa opuštanjem i ćaskanjem sa prijateljima, poseban je ritual za svakog od nas. A taj ritual, po svoj prilici, na ovim prostorima, traje više od pet vekova!
Prapostojbinom kafe danas se smatra Etiopija, država u istočnoj Africi. Ne zna se pouzdano kada je ova biljka otkrivena i kada je tamo počela da se koristi. Poznato je da su u davnoj prošlosti zrna biljke kafe služila kao dodatak jelu i za pravljenje vina.
Najkasnije u 9. veku kafa je prešla Crveno more i odomaćila se među stanovništvom na Arabijskom poluostrvu. Veruje se da je ova oblast u jugozapadnoj Aziji i mesto rađanja napitka koji mi danas znamo pod imenom „kafa“. Iako su u prvo vreme Arapi brižljivo čuvali tajnu njenog pravljenja, kafa se odatle tokom vekova raširila po celom svetu – počev od Bliskog i Srednjeg Istoka, pa nadalje.
Značajna stanica u tom „putešestviju“ bio je i Beograd…
Kafa po prvi put među Srbima
Svakodnevno ispijanje kafe bilo je značajan deo društvenog života u Osmanskom carstvu. Zato se veruje da je, zajedno sa turskim osvajanjima, i ona stigla na Balkan. Stigla i – svima se svidela!
Iako je verovatno da su se stanovnici južnih krajeva Srbije još i pre upoznali sa ovim napitkom, prvo „zvanično mesto“ gde se služila i ispijala kafa otvoreno je u Beogradu 1522. godine. Zvalo se – kafana!
Godinu pre toga vojska Sulejmana Veličanstvenog osvojila je Beograd. Turci su se nastanili u gradu donoseći sa sobom nove običaje. Jedan od njih bio je ispijanje kafe. Na javnim mestima, to je bilo moguće jedino u kafanama čije ime i dolazi od turske reči „kahvehane“ preuzete iz arapskog i persijskog „qahve“ („kafa“) i „khane“ („kuća“) ili, rekli bismo – „kuća kafe“.
O prvoj kafani u Beogradu ne zna se mnogo. Bila je podignuta negde na Dorćolu koji je, zbog svog položaja, u to vreme bio centar trgovine i raskršće mnogih puteva. Ako je i imala ime, ono do danas nije sačuvano. Poznato je da se nalazila na spratu kuće i da su gosti u njoj sedeli na podu. Služila se samo kafa i to u malim šoljama, a ulaz je bio dozvoljen jedino muškarcima.
Odavde, kafa se dalje širila na Zapad, ka Evropi, gde je počela da stiže i sa trgovcima sa Orijenta i ubrzo postala jedan od omiljenih napitaka tamošnjeg stanovništva. Prva kafana u Engleskoj počela je da radi u Oksfordu 1650. godine. U Beču, prva prodavnica kafe otvorena je 1683. godine, a postoji i podatak da je sredinom 18. veka samo u Veneciji postojalo više od 200 kafana!
Ipak, i Beogradu je ostalo nešto po čemu je mogao da se diči – jer, osim od onih u Parizu ili Londonu, njegova kafana bila je starija čak i od Carigradske! Prvu kafanu u prestonici Osmanskog carstva otvorila su dvojica Sirijaca „tek“ 1555. godine.
Kafa kao nezaobilazni deo svakog razgovora
Od tih „dorćolskih početaka“ do današnjih, modernih vremena, kafa je u Srbiji prešla dug put. Prešla, i na tom putu postala nezaobilazni deo svakodnevnog života.
Negde tokom 19. veka iz muškog se proširila i na ženski svet – dame iz građanskih slojeva društva u to vreme počele su da organizuju sedeljke u svojim salonima, druže se sa prijateljicama, razgovaraju i ispijaju kafu. Tada ovaj napitak dobija onu, danas tako prepoznatljivu dimenziju – priču i opuštanje uz šoljicu divnog, toplog napitka.
Zabeleženo je da se ispijanje kafe kao deo društvenog događaja prvi put pominje u dokumentu iz 1892/93 iz Smedereva gde je, u letnjikovcu dinastije, kraljica Natalija Obrenović priredila prijem.
Uz kafu se razgovaralo, pregovaralo i dogovaralo. Ona se ispijala polako, „natenane“ i tako da se uživa u svakom trenutku. A, tako je i danas…
(Istorijski zabavnik)
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)