KRALJ ALEKSANDAR JE IMAO TETOVAŽU PREKO CELIH GRUDI Ostala je misterija zašto baš ovaj simbol (FOTO)
Tetovaže nisu samo hir sadašnje omladine, već su oduvek bile tu, a samo su manje bile pokazivane u javnosti
Uostalom, čak je i tragično nastradali kralj Aleksandar imao tetovažu… I to ne bilo kakvu. Prvi jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević imao je preko grudi istetoviranog krunisanog orla. Izgled ove ptice bio je sličan germanskim heraldičkim motivima sa pruskih plemićke grbove, ali nije bio identičan.
Tetovaža kralja Aleksandra prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, sa mačem u jednom i šarom u drugoj kandži. Iznad orla nalazila se kruna nalik onoj Svetog rimskog carstva. Kao što se nije znalo da postoji, tako se sa sigurnošću ne zna ni koja joj je bila simbolika, kao ni kraljeva motivacija da se istetovira i to preko celih grudi.To nije bila retkost među vladarima onog vremena, ali izbor simbola je neobičan naročito ako se ima na umu da je upravo Aleksandar vodio pobedonosni rat koji je označio kraj nemačkog carstva čiji je ovo bio simbol.
Wikipedia
Zato je, istoričari se slažu, tetovaža nastala ili pre Prvog svetskog rata, u kraljevim mlađim danima, ili nakon, ali u čast njegovog venčanja sa kraljicom Marijom, rumunskom princezom iz doma Hoencolern-Zigmaringena.
Orao je inače drevni simbol moći – sa njim su prikazivani i Zevs i Juputer, a u hrišćanstvu je simbol Jovana Bogoslova.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)