NAJLEPŠA NOVA SRPSKA REČ: Srbin iz Londona organizovao takmičenje, najsmešniji je srpski izraz za COPY-PASTE
Predlozi stižu iz celog sveta
Sajt “Mala biblioteka” iz Londona organizovao je takmičenje na kome se bira – najlepša nova srpska reč! Takmičenje je počelo ovog meseca i traje do 15. septembra, a može da učestvuje svako ko želi, tako što će poslati svoj predlog.
Cilj je, kaže urednik stranice Veljko Žižić, da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bili zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.
“Obrazovanje” – “Edukacija”
-Očigledno je da su srpskom jeziku potrebne nove reči – kaže Žižić .
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Čačani vole da čitaju, ovo su najtraženije knjige u prošloj godini: Pod krovom gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" spremno 200.000 naslova domaće, svetske i dečje književnosti
Iako mnogima deluje da u eri modernih tehnologija i online izdanja, štampane knjige gube na svojoj popularnosti, iz čačanske biblioteke „Vladislav Petković – Dis“ stižu pozitivni podaci, koji svedoče da Čačanke i Čačani vole da čitaju.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Čačani vole da čitaju, ovo su najtraženije knjige u prošloj godini: Pod krovom gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" spremno 200.000 naslova domaće, svetske i dečje književnosti
Iako mnogima deluje da u eri modernih tehnologija i online izdanja, štampane knjige gube na svojoj popularnosti, iz čačanske biblioteke „Vladislav Petković – Dis“ stižu pozitivni podaci, koji svedoče da Čačanke i Čačani vole da čitaju.
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Čačani vole da čitaju, ovo su najtraženije knjige u prošloj godini: Pod krovom gradske biblioteke "Vladislav Petković Dis" spremno 200.000 naslova domaće, svetske i dečje književnosti
Iako mnogima deluje da u eri modernih tehnologija i online izdanja, štampane knjige gube na svojoj popularnosti, iz čačanske biblioteke „Vladislav Petković – Dis“ stižu pozitivni podaci, koji svedoče da Čačanke i Čačani vole da čitaju.
– Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad iz rasejanja mi posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja engleski dobro govore, umesto “obrazovanje” izgovorim reč “edukacija”. I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana.
“Skupi-krpi”
Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a sagovornik nam navodi neke od njih:
-Iz Australije smo dobili “skupi-krpi”. Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao ovom rečju: “svetlozarje” uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči – svetlo i zarje i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete… ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stigla reč “naduvenica”, za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim.
Veljko Žižić naglašava da se naš jezik govori u više od sto zemalja na svetu, pa je dostignuće povezati sve te zajednice jednom temom.
-Zato nas izuzetno zanima da dobijamo prijave sa svih strana sveta, od Kanade, SAD, Australije, do Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih predela bivše Jugoslavije – kaže naš sagovornik.
Pravila i nagrade
Dodela nagrada pobedničkoj reči očekuje se 15. oktobra, u Beogradu ili u Londonu. Pobednik će biti nagrađen sa 600 evra, druga nagrada je 400 evra i treća 200 evra.
Svako može predložiti do pet reči. Reči treba da budu zvukom ili korenom povezane sa srpskim jezikom. Mogu biti zamena za anglicizme trenutno u upotrebi. Reči koje nose nadahnuće iz drugih slovenskih jezika, a danas nisu u upotrebi kod nas, takođe su prihvatljive. Sva pravila se nalaze na stranici “Male biblioteke”
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Komentari(0)