Da li se sećate Ruženjke iz filma "Varljivo leto ’68"? Osvojila je srca publike svojim talentom i lepotom, a evo kako izgleda u sedmoj deceniji života (FOTO)
Prelepa glumica je danas neprepoznatljiva
Glumica Sanja Vejnović rođena je 1961. godine u Zagrebu, a publici bivše Jugoslavije postala je poznata po ulogama Anđe u filmu "Banović Strahinja" (1983) i Ruženjke Hrabalove u filmu "Varljivo leto ’68".
Sanja kao mala nije maštala o karijeri glumice, već je, po ugledu na oca koji je bio sudija, razmišljala o karijeri pravnika.
Sanja je nakon srednje škole upisala Filozofski fakultet u Zagrebu, ali je ubrzo shvatila da gluma njena ljubav, pa je ubrzo postala profesionalna glumica, a i danas pohađa glumačke seminare širom sveta.
Možda vas zanima:
PIKASO RADIO POSTER ZA DOMAĆI FILM: Odbio novac, a tražio zauzvrat OVO
Plakat je za film Veljka Bulajića "Bitka na Neretvi", koja je počela 20. januara 1943.
Kako je Pablo Pikaso napravio plakat za "Bitku na Neretvi" za 12 flaša vina
Film „Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića iz 1969. najskuplje je ostvarenje snimljeno u SFR Jugoslaviji. Englesku verziju plakata crtao je Pablo Pikaso.
Vejnovićeva je snimala filmove u inostranstvu i sarađivala sa Džordžom Klunijem, Pirsom Brosnanom, Nikol Kidman i Penelope Kruz. Glumila je u skoro svim hrvatskim televizijskim ostvarenjima. Nikada nije bila član ni jednog pozorišnog ansambla.
Na snimanju filma "O pokojniku sve najlepše" upoznala je supruga, snimatelja Gorana Mećavu, sa kojim je dobila sina i ćerku. Od njega se razvela 2015. godine, ali je sa njim radila kao producentkinja na snimanju filma "Svinjari".
Jedan filmski portal proglasio ju je 2012. godine za najlepšu ženu stariju od 40 godina.
Monah Arsenije bio na Ostrogu i video neopisiva čuda: Dolazili razoreni i uništeni, ovako su kršili tajnu polnih odnosa, pa ih Sveti Vasilije ostavio bez teksta
Monah Arsenije, koji je na Ostrogu proveo više od pola decenije, tvrdi da se tamo dešavaju mnogo veća čuda o kojima se vekovima priča i da ih je, zapravo, sve više!
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Zmijski dani u avgustu: Verovanje da zmije u prvoj nedelji avgusta mogu govoriti – ali samo ako ih niko ne čuje
U nekim krajevima Srbije, verovalo se da u prvim danima avgusta zmije dobijaju „jezik“ i mogu da izgovore rečenicu. Ko ih čuje – pamti reč ceo život, ali s njom nosi i težinu.
“Žitije Mardarija” kao srpski mitski narativ: Neispričani deo naše književnosti koji spaja svetitelja i narodnog junaka
Zaboravljeno srednjovekovno žitije o svetom Mardariju krije elemente mitske naracije, predanja o božanskoj pravdi, prirodi i senkama koje govore – što ga čini jedinstvenim spojem duhovnog i epskog.
Zašto se detelina sa četiri lista ne bere kada je „otvori sunce“, već kad je zakloni oblak
U narodnom verovanju, detelina sa četiri lista nije amajlija sama po sebi. Snaga joj dolazi u trenutku branja. Verovalo se da ako je uzmeš kad je obasja sunce – sreća se raspe. Ako je ubereš u senci – ona ostaje uz tebe.
Komentari(0)