DESILO SE NA OSTROGU: Priča oca Gojka Perovića koja će vas naučiti, KAKO DA NIKOG' NE OSUĐUJETE!
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje u ovaj događaj.
Otac Gojko Perović, koji stoji pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog ispričao je kako je jednog dana u manastir ušao jedan momak sa limenkom soka. Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje da je neko na sveto mesto došao sa limenkom soka:
“… Ali, kažem sebi – ‘ajde, neću ništa da mu pričam; ‘ajde da sad ne pravimo svađu… pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot – onda ću da reagujem...“
On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite – ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari:
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
“Magarče jedan, je l’ im’o iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, đe ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud…”, ja to sve u sebi govorim o tome momku.
On je prišao… e, da li je on sad osjetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže:
“Oče, je li vruće?”
Ja kažem: “Pa, jest”…
Kaže on: “Evo malo soka da se osvježite.”
Eto kako srce radi, kako duša radi… a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti: on je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem – i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari!
U suštini, Hristos kaže: “Ne sudite, da vam se ne sudi.” Nemojte nikoga da osuđujete.”
Otac Gojko Perović
Pridružite nam se na društvenim mrežama, Vaše Lepote Srbije.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)