DESILO SE NA OSTROGU: Priča oca Gojka Perovića koja će vas naučiti, KAKO DA NIKOG' NE OSUĐUJETE!
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje u ovaj događaj.
Otac Gojko Perović, koji stoji pored ćivota Svetog Vasilija Ostroškog ispričao je kako je jednog dana u manastir ušao jedan momak sa limenkom soka. Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje da je neko na sveto mesto došao sa limenkom soka:
“… Ali, kažem sebi – ‘ajde, neću ništa da mu pričam; ‘ajde da sad ne pravimo svađu… pa, ako baš krene onu limenku da stavi, Bože oprosti, na ćivot – onda ću da reagujem...“
On ide s onom limenkom, dolazi do mene… e sad, pazite – ja mu ne pričam ništa, ali u sebi govorim sledeće stvari:
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
Možda vas zanima:
"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
“Magarče jedan, je l’ im’o iko da te nauči kako se ulazi u crkvu?! Pa, je li moguće da ne znaš da ne treba ta limenka da se unosi kod mošti Svetog Vasilija?! Pa, đe ti je pamet!? Jesi li glup, jesi li lud…”, ja to sve u sebi govorim o tome momku.
On je prišao… e, da li je on sad osjetio šta mu ja pričam u svome srcu, okrenuo se i kaže:
“Oče, je li vruće?”
Ja kažem: “Pa, jest”…
Kaže on: “Evo malo soka da se osvježite.”
Eto kako srce radi, kako duša radi… a sve ti se čini ti to radiš iz najveće pobožnosti: on je grešnik, on nosi limenku, ja sam sveštenik, ja ga osuđujem – i to s pravom! Pogledajte kako može čovek da se prevari!
U suštini, Hristos kaže: “Ne sudite, da vam se ne sudi.” Nemojte nikoga da osuđujete.”
Otac Gojko Perović
Pridružite nam se na društvenim mrežama, Vaše Lepote Srbije.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)