KAKO SE OSLOBODITI GREHA PREDAKA KOJI STOJI NAD GLAVOM PORODICE? Otac Gojko Perović daje precizno uputstvo
Ako jednoj porodici ne ide dobro, odmah se sumnja na greh predaka koji im ne dozvoljava da napreduju. Ali koliko u tome ima istine i kako se "rešiti" ovog greha savetuje otac Gojko Perović.
Greh predaka je nešto u šta Srbi duboko veruju. Pradedovski greh, mnogi smatraju, može da zadesi i deseto koleno. Zbog toga mnogi tragaju za rešenjem koje glasi: Kako se rešiti greha predaka?
"To ne bi trebalo da nas opterećuje. Ako nešto i postoji, to sam Bog zna. Naša vera kaže da mi ne ispaštamo grehe predaka. Ko god se krstio, svak se rodio za novi život. Sve pređašnje što je bilo, kroz gene i kroz krv - u vodi krštenja se pere. Tako da niko ne može i ne treba da opterećuje svoj život u tom smislu.
Ali sada da li postoji nešto kao blagoslov ili kao prokletstvo na nekoj porodici, to je samo pitanje Božije volje i tu stvar onda nikako ne možemo ispraviti.
Možda vas zanima:
DA LI JE ČOVEK KOJI NE POSTI GREŠAN: Otac Gojko Perović daje konkretan odgovor na ovo teško pitanje (VIDEO)
Otac Gojko Perović dao je precizan odgovor na veoma ozbiljno pitanje koje dolazi usred Vaskršnjeg posta
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
DA LI JE ČOVEK KOJI NE POSTI GREŠAN: Otac Gojko Perović daje konkretan odgovor na ovo teško pitanje (VIDEO)
Otac Gojko Perović dao je precizan odgovor na veoma ozbiljno pitanje koje dolazi usred Vaskršnjeg posta
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Možda vas zanima:
DA LI JE ČOVEK KOJI NE POSTI GREŠAN: Otac Gojko Perović daje konkretan odgovor na ovo teško pitanje (VIDEO)
Otac Gojko Perović dao je precizan odgovor na veoma ozbiljno pitanje koje dolazi usred Vaskršnjeg posta
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Šta možemo da uradimo, možemo da živimo pobožno. Jevanđeljski gledano - naš život počinje sa krštenjem i mi od tada živimo potpuno novi život.
Pitanje je da li čovek može sam da brine o sebi i porodici, a ne da popravlja samostalno neku Božiju nameru - to je nemoguće.
Kako je Bog donio neki blagoslov ili kaznu, tako će jednim mahom i da je odnose.
Ono što se od ovog pokoljenja očekuje je da živi crkveno, da se ne odvaja od Boga i da svu svoju nadu polaže u Boga. Ljubav prema bližnjima, ljubav prema Bogu i ako to ispunimo, mi smo pred Bogom uradi sve što smo trebali. "
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)