"Kad je čovek srećan, onda Bog tu dodaje": Priča oca Gojka Perovića koju treba da pročitate
Poučna priča sa Ostroga dolazi nam preko besede oca Gojka Perovića
Besedu oca Gojka Perovića prenosimo u celosti:
"Sve što smo dobili poklonjeno nam je! E sad: ja imam kući decu, pa kada se vratim sa puta, svakom kupim po nešto različito. Jednom patike, jednom loptu...I svaki put, koja je reakcija: ne gleda šta je on dobio, nego šta je dobio ovaj drugi.
"Pa što si meni kupio patike..."; "Ja već imam ovakvu loptu.."
Možda vas zanima:
DESILO SE NA OSTROGU: Priča oca Gojka Perovića koja će vas naučiti, KAKO DA NIKOG' NE OSUĐUJETE!
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje u ovaj događaj.
Otac Gojko otkrio jedini način kako da se oslobodite greha predaka: Samo ovako prokletstvu možete stati na put
Pitanje je može li čovek sam da brine o sebi i svojoj porodici, ili je nemoguće da samostalno ispravlja neku Božiju nameru.
Možda vas zanima:
DESILO SE NA OSTROGU: Priča oca Gojka Perovića koja će vas naučiti, KAKO DA NIKOG' NE OSUĐUJETE!
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje u ovaj događaj.
Otac Gojko otkrio jedini način kako da se oslobodite greha predaka: Samo ovako prokletstvu možete stati na put
Pitanje je može li čovek sam da brine o sebi i svojoj porodici, ili je nemoguće da samostalno ispravlja neku Božiju nameru.
Možda vas zanima:
DESILO SE NA OSTROGU: Priča oca Gojka Perovića koja će vas naučiti, KAKO DA NIKOG' NE OSUĐUJETE!
Otac Gojko se prenerazio i nije mogao da veruje u ovaj događaj.
Otac Gojko otkrio jedini način kako da se oslobodite greha predaka: Samo ovako prokletstvu možete stati na put
Pitanje je može li čovek sam da brine o sebi i svojoj porodici, ili je nemoguće da samostalno ispravlja neku Božiju nameru.
A šta ovde čujemo (misli na taj momenat na Ostrogu)...
Tu je bilo par bračnih parova, nije prošlo ni dve godine od kako su venčani a oni traže molitvu za decu. Pa čekaj, tek ste stupili u brak. Pa kažu:
"Već smo dve godine u braku, a nemamo dece!"
"Pa šta! Znam brakova gde ima puno dece, gde su svi zdravi, a po tri-četiri godine se niko nije rađao! Nije se ništa izbegavalo, prosto nije se rađalo...Sad ovi odmah kod doktora! Nije prošlo ni godinu i po, a da nema dece, odmah kod doktora.
E kad kreneš po doktorima onda ćeš stvarno da se razboliš! Kad krenu da te prevrću, okreću, seciraju, rastežu, okreću naopako - e više nisi normalan!
Znači, bračni parovi koji do sada nisu imali decu, ali i bračni parovi koji su do sada imali dece, ali se tuku, psuju, pljuju, razvode... Ovi koji se razvode, ja im kažem:
"Pa stanite ljudi, imate decu!"
A oni meni kažu: "Pa šta! To je normalno da imamo decu!"
Oni koji nemaju decu, ja im kažem: "Pa imate jedno drugo!", a oni meni kažu: "Pa, normalno je da imamo jedno drugo!"
Dakle, niko ne ume da se zahvali na onome što ima, nego gleda šta nema!
Ovi nemaju ljubavi, pa im to treba, a deca - pa to je, kao, normalno!
Ovi koji nemaju decu, kad im kažeš imate jedno drugo, oni meni:"Ih, otkrio si mi pope Ameriku! Pa znam da imamo jedno drugo!"
Velika je stvar, velika stvar, kad imate jedno drugo. Odatle se može svašta!
A o čemu se radi: Ako je čovek srećan sa onim što ima, ako ne gleda šta je drugi dobio, nego ako ono svoje razrađuje, onda Bog na to dodaje. Kaže, "vidi što je ovaj raspoložen i fin, evo mu još!"
A kad onaj meri i kaže: vidi šta si mi samo ovo dao, ovo ja neću nego nešto drugo td..
Onda pre svega taj čovek sam sebi pravi problem, jer se zatvorio u toj svojoj ljutnji i misli samo o tome šta mu nedostaje...."
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)