Malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera
Pesma „Đurđevdan“ ostavila je dubok trag u narodu i ne postoji osoba koja je nikada nije čula. Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera.
Prva verzija kaže da je pesma „Đurđevdan“ nastala dok su Srbi iz Sarajeva za vreme Drugog svetskog rata odvođeni u logor Jasenovac, dok je druga verzija povezana sa Goranom Bregovićem.
Čuvena pesma „Đurđevdan“ nastala je u „vozu smrti“, koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac, svedoči profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine.
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
5 VRSTA NAJOTPORNIJEG BALKONSKOG CVEĆA: Cveta do proleća do jeseni, ne smeta mu vrućina!
Ima li šta lepše do balkona punog raznobojnog cveća? Ako i vi želite da napravite bajku na balkonu, naš savet su ove vrste cveća
Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu, 6. maja 1942., zatočenici, u vagonima bez hrane i vode, počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti, piše Dnevni avaz.
U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske „Sloge“, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao:
„Proljeće na moje rame sleće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!“
Zbog ove pesme, zarobljenici su ostali bez vazduha zbijeni jedni uz druge jer su im zatvorili šibere na vagonima.
Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000, a 200 je na kraju rata preživelo torturu.
Međutim, druga verzija je potpuno drugačija.
Čuveni reditelj Emir Kusturica 1988. godine snimao je film „Dom za vešanje“ koji je u tom vremenu izazvao veliku pažnju javnosti. Za potrebe filma angažovao je Gorana Bregovića koji je tada bio u jeku popularnosti, da mu napravi muziku za film. Ovim projektom prvi put započinje njihova saradnja koja će se nastaviti narednih godina, a legendarni muzičar prvi put radi muziku za film.
– Pesma je pravljena za film Emira Kusturice „Dom za vešanje“, a onda sam ja pravio prepev za ploču „Bijelog dugmeta“, kao jednu malu ljubavnu pesmu, zapravo kao jedan mali omaž Đorđu Balaševiću, koji nažalost nikad nisam napisao na ploči – otkrio je jednom prilikom Bregović i dodao da je želeo da oda počast popularnom kantautoru Đoletu Balaševiću stihom iz njegove pesme „Priča o Vasi Ladačkom“ i stihom „Kad ja nisam s onom koju volim“.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)