Izreke u srpskom folkloru su se vremenom menjale kako su se prenosile s kolena koleno, ovo je jedna od tih.
Već početkom 14. veka Turci su postali pretnja za ceo Balkan.
I u Kosovskom boju 1389. godine im se suprotstavila jedino srpska vojska. Već u sledećem veku oni postaju velika pretnja za veliku mađarsku kraljevinu.
Tada je mađarske bitke vodio čuveni Sibinjanin Janko (Hunjadi).
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
Možda vas zanima:
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
Kako bi zaustavio prodor Turaka, Sibinjanin Janko se odlučio da bitku sa Turcima vodi na Kosovu.
1448. godine se desio drugi Kosovski boj u kome je Turska vojska odnela veliku pobedu, a Janko se sa svojom vojskom vratio u svoje kraljevstvo.
U ovom pohodu nije učestvovao srpski despot Đurađ Branković (1427—1456), iako se bitka vodila na de facto njegovoj teritoriji. On je, kao i 1444. godine, procenio da je Osmansko carstvo suviše jako i da se ne treba zaletati. Zbog toga ga je Hunjadi smatrao neprijateljem i tokom svog pohoda se na tlu despotovine Srbije ponašao kao da se nalazi na neprijateljskoj teritoriji.
Kao posledicu takvog ponašanja despot Đurađ ga je zarobio prilikom povlačenja sa Kosova a od Mađara je zatražio veliki otkup na ime učinjene štete koju su pričinile Hunjadijeve snage. Iako su Osmanlije od njega zahtevala da im preda Hunjadija, on je to odbio i nakon što je dogovorio otkup od 100.000 dukata sa Mađarima, pustio je Hunjadija iz zatočeništva, piše vikipedija.
Da su se ranije pridružili srpskim vojskovođama, Turci bi još 1389. godine zauvek otišli sa Balkana.
Zato je u tim narodnim predanjima nastala izreka: "Kasno Janko na Kosovo stiže". Vremenom je Janko zamenjen sa Markom, pa nastaje izreka koju i danas koristimo.
Za njega se vezuje u srpskoj narodnoj tradiciji i izreka: „Stradao kao Janko na Kosovu“, koja se odnosi na težak poraz koji su Osmanlije nanele Hunjadijevim snagama.
O Hunjadijevom zatočeništvu u smederevskoj tamnici despota Đurđa govori narodna pesma Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Komentari(0)