Izreke u srpskom folkloru su se vremenom menjale kako su se prenosile s kolena koleno, ovo je jedna od tih.
Već početkom 14. veka Turci su postali pretnja za ceo Balkan.
I u Kosovskom boju 1389. godine im se suprotstavila jedino srpska vojska. Već u sledećem veku oni postaju velika pretnja za veliku mađarsku kraljevinu.
Tada je mađarske bitke vodio čuveni Sibinjanin Janko (Hunjadi).
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSTRAŠNIJA SRPSKA IZREKA: Sigurno je koristite, a niste svesni njenog pravog značenja i koliko je jeziva!
Sigurno ste je i sami nekada izgovorili i ne znajući poreklo i pravo značenje ove izreke!
OVO SU NAJBRUTALNIJE SRPSKE IZREKE: Kako kažu, najgore su one koje baci roditelj!
Na „prvu“ su SMEŠNE, a zapravo su ZASTRAŠUJUĆE!
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSTRAŠNIJA SRPSKA IZREKA: Sigurno je koristite, a niste svesni njenog pravog značenja i koliko je jeziva!
Sigurno ste je i sami nekada izgovorili i ne znajući poreklo i pravo značenje ove izreke!
OVO SU NAJBRUTALNIJE SRPSKE IZREKE: Kako kažu, najgore su one koje baci roditelj!
Na „prvu“ su SMEŠNE, a zapravo su ZASTRAŠUJUĆE!
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSTRAŠNIJA SRPSKA IZREKA: Sigurno je koristite, a niste svesni njenog pravog značenja i koliko je jeziva!
Sigurno ste je i sami nekada izgovorili i ne znajući poreklo i pravo značenje ove izreke!
OVO SU NAJBRUTALNIJE SRPSKE IZREKE: Kako kažu, najgore su one koje baci roditelj!
Na „prvu“ su SMEŠNE, a zapravo su ZASTRAŠUJUĆE!
Kako bi zaustavio prodor Turaka, Sibinjanin Janko se odlučio da bitku sa Turcima vodi na Kosovu.
1448. godine se desio drugi Kosovski boj u kome je Turska vojska odnela veliku pobedu, a Janko se sa svojom vojskom vratio u svoje kraljevstvo.
U ovom pohodu nije učestvovao srpski despot Đurađ Branković (1427—1456), iako se bitka vodila na de facto njegovoj teritoriji. On je, kao i 1444. godine, procenio da je Osmansko carstvo suviše jako i da se ne treba zaletati. Zbog toga ga je Hunjadi smatrao neprijateljem i tokom svog pohoda se na tlu despotovine Srbije ponašao kao da se nalazi na neprijateljskoj teritoriji.
Kao posledicu takvog ponašanja despot Đurađ ga je zarobio prilikom povlačenja sa Kosova a od Mađara je zatražio veliki otkup na ime učinjene štete koju su pričinile Hunjadijeve snage. Iako su Osmanlije od njega zahtevala da im preda Hunjadija, on je to odbio i nakon što je dogovorio otkup od 100.000 dukata sa Mađarima, pustio je Hunjadija iz zatočeništva, piše vikipedija.
Da su se ranije pridružili srpskim vojskovođama, Turci bi još 1389. godine zauvek otišli sa Balkana.
Zato je u tim narodnim predanjima nastala izreka: "Kasno Janko na Kosovo stiže". Vremenom je Janko zamenjen sa Markom, pa nastaje izreka koju i danas koristimo.
Za njega se vezuje u srpskoj narodnoj tradiciji i izreka: „Stradao kao Janko na Kosovu“, koja se odnosi na težak poraz koji su Osmanlije nanele Hunjadijevim snagama.
O Hunjadijevom zatočeništvu u smederevskoj tamnici despota Đurđa govori narodna pesma Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)