DNEVNA DOZA PRAVOPISA: POMINJATI ILI SPOMINJATI? Često nailazimo na ovakve nedoumice u srpskom jeziku, ali evo pojašnjenja
Sa ovom jezičkom nedoumicom se često suočavamo.
"Na pomen tvoga imena dođe mi da spomenem kako nam je nekad bilo."
Pominjati i spominjati (nekoga u razgovoru, npr.) je isto! Mnogi kažu da pomen(uti) se uglavnom koristi za preminule osobe, a spomenuti za žive, ali ne mora da znači.
pominjati: Javno objavljivati, oglašavati imena onih koji će se venčati (o svešteniku).
pomenuti: 1. govoreći ili pišući dotaći se nekoga, nečega, spomenuti;
2. reći, kazati; 3. (Boga, sveca) u molitvi pozvati u pomoć; 4. spomenuti se, prisetiti se;
Piše se i jedno i drugo
Jednim delom značenja im se preklapaju.
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
Možda vas zanima:
"PO MALO" ILI "POMALO"? Svi greše zbog JEDNE STVARI, a ispravno je UPRAVO OVAKO
Kako se piše "po malo" ili "pomalo"?
Oba znače govoreći ili pišući, dotaći se koga ili čega, setiti se ili progovoriti: ne smem ni da (s)pomenem.
I u izrazu (s)pomenulo se ne povratilo se koji se koristi kad se govori o nečemu neugodnom i strašnom.
Samo pomenuti u značenju pomoliti se za zdravlje živih ili za dušu umrlih ili u molitvi prizvati u pomoć Boga ili nekog sveca: pomeni me u molitvama, mila.
Primeri: Švajcarska je zemlja čokolada, satova i sireva, a da banke i ne spominjemo.
Nemojmo ovo spominjati.
Nećemo ga spominjati u reklami.
Bavite se stvarima koje je bolje ne spominjati.
Možete reći istinu, samo nemojte pominjati imena.
Njihova imena se mogu pominjati u poruci ali ovo više nećemo spominjati.
Više o ovome možete čuti u emisiji Put u reči od 6. do 26. minuta:
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3149170/put-u-reci.html
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)