KAKO JE BOG KAZNIO PONTIJA PILATA? Šta se desilo sa čovekom koji je Isusa Hrista osudio na SMRT
Pontije Pilat je kontroverzna ličnost u hrišćanstvu. Dok ga jedni doživljavaju kao zlikovca, drugi ga smatraju nekom vrstom sveca.
Isus Hrist nas čitav život uči da praštamo, da budemo dobri - uprkos svemu i svima. U Bibliji nam daje bezbroj primera kako treba da preguramo strašno vreme i izazove. Ali kako je Bog kaznio i izašao na kraj sa čovekom koji je Isusa Hrista osudio na smrt?
Pontije Pilat je bio rimski prokurator Judeje od 26. do 36. godine. Po Bibliji, učestvovao je u osuđivanju Isusa Hrista.
Pontije Pilat je ostao upamćen po tome što je predsedavao suđenjem Isusu Hristu. Po Bibliji, Pilat je popustio željama Jevreja i naredio da se Isus pogubi raspećem. Pilat je u početku bio skeptičan i nije nalazio razlog da Isus bude podvrgnut najstrožijoj kazni u tom momentu. Poznato je da je on tom prilikom ceremonijalno oprao ruke rekavši Jevrejima da on Hristovu krv skida sa ruku.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Pontije Pilat je od tada kontroverzna ličnost u hrišćanstvu. Dok ga jedni doživljavaju kao zlikovca, drugi ga smatraju nekom vrstom sveca.
Suđenje i pogubljenje Isusa odigralo se oko 33. godine nove ere, a Pilat je bio guverner četiri godine nakon događaja koja su ga učinila poznatim. Celo njegovo postojanje vezano je za taj momenat u kojem je osudio Isusa na razapinjanje na krst.
ATA Images
Ali šta se desilo Pontiju Pilatu nakon što je Isus razapet?
Neki izveštaji tvrde da je Pilat nastavio da se bori protiv depresije i anksioznosti izazvane presudom da se Isus razapne na krst. Na kraju je Pilat izgubio bitku i ubio se od sramote.
Postoji verovanje da su rani crkveni pisci nastojali da prikažu kako su negativci koji su odgovorni za Isusovu smrt na kraju "platili sve svojom glavom". Toj činjenici ide u prilog i podatak da se i Juda takođe ubio.
Za neke hrišćane nije bilo pošteno što je Pilat uspeo da izbegne božanski gnev. Ako je rimski zvaničnik srednjeg nivoa mogao da naredi smrt Sina Božijeg bez kazne, šta bi čovek još mogao da učini Svemogućem? Za neke hrišćane, Pilat je morao da se ubije da bi svet imao smisla.
Ali, nema tačnih podataka o Pilatovoj smrti. Niko od savremenih istoričara ne spominje samoubistvo Pontija Pilata.
Po svoj prilici Pilat je do kraja svog života živeo udobno od svoje penzije. Pilat se verovatno povukao na imanje izvan Rima i sa mnogo uživanja živeo do kraja. Nedostatak dokumenata o Pontiju Pilatu može samo da ide u prilog činjenici da se ništa važno nije desilo u njegovom životu od kako je presudio Isusu.
Zaključak: Pontija Pilata su neke crkve kanonizovale za sveca, dok ga drugi prikazuju kao hladnog i bezosećajnog čoveka koji se od srama ubio posle presude koju je doneo.
Uprkos nekim spisima iz 3. i 4. veka u kojima stoji tvrdnja da se Pontije Pilat ubio nakon Isusove smrti, ne postoje dokazi koji to potvrđuju. Nikakav zapis nikad nije pronađen o samoubistvu Pontija Pilata.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)