KAKO SE PRAVILNO KAŽE - USKRS ILI VASKRS? Jedno je opšte prihvaćeno, ali drugo je ispravno
Tokom predstojećih praznika opet se povela večita dilema, šta je pravilno reći Vaskrs ili Uskrs?
Pravoslavni vernici u nedelju 16. aprila obeležavaju jedan od najlepših hriščanskih praznika Vaskrs. Kao i svake godine pred vaskršnje praznike iznova se postavlja isto pitanje šta je pravilmo: "Uskrs" ili "Vaskrs".
Pravoslavni vernici i zaljubljenici u maternji jezik tvrde da je isključivo "Vaskrs" u duhu srpskog jezika, jer Hristos nije "uskrsnuo" već je "vaskrsao". Međutim, godinama unazad sve se više koristi reč Uskrskao opšte prihvaćena.
"Pravilno je reći i jedno i drugo, bitno je da se razumemo", rekao je za "Blic" sveštenik Zoram Perković.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Možda vas zanima:
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Takođe, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo.
“Vaskrs” je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.
Pravilno je reći i “Uskrs”! Ova reč “Uskrs” pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)