KAKO SE PRAVILNO KAŽE - USKRS ILI VASKRS? Jedno je opšte prihvaćeno, ali drugo je ispravno
Tokom predstojećih praznika opet se povela večita dilema, šta je pravilno reći Vaskrs ili Uskrs?
Pravoslavni vernici u nedelju 16. aprila obeležavaju jedan od najlepših hriščanskih praznika Vaskrs. Kao i svake godine pred vaskršnje praznike iznova se postavlja isto pitanje šta je pravilmo: "Uskrs" ili "Vaskrs".
Pravoslavni vernici i zaljubljenici u maternji jezik tvrde da je isključivo "Vaskrs" u duhu srpskog jezika, jer Hristos nije "uskrsnuo" već je "vaskrsao". Međutim, godinama unazad sve se više koristi reč Uskrskao opšte prihvaćena.
"Pravilno je reći i jedno i drugo, bitno je da se razumemo", rekao je za "Blic" sveštenik Zoram Perković.
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Možda vas zanima:
NAJVAŽNIJI OBIČAJI ZA VASKRS KOJE SVAKI VERNIK TREBA DA ZNA: Danas čim ustanete 1 stvar obavezno morate da uradite
Najvažniji običaji za Vaskrs deo su tradicije koja obavezno treba da se ispoštuje.
Kako da skuvate jaja, a da vam ne popucaju: Obavezne cake za Vaskrs!
Ima li šta gore od pucanja ljuske prilikom kuvanja jaja koja smo odabrali da izazovu divljenje na vaskršnjoj trpezi? Otkrivamo odličan savet za ovaj problem
Takođe, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo.
“Vaskrs” je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.
Pravilno je reći i “Uskrs”! Ova reč “Uskrs” pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)