OBIČAJI ZA VELIKU SUBOTU Evo kome bi trebalo da poklonite NEOFARBANO JAJE i na šta posebno obratiti pažnju
Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja.
U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti, zbog čega se i Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, i provodi se u molitvi i tišini.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Jutrenje Velike subote u novije vreme ne služi se rano izjutra, već na Veliki petak uveče. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, vrši se slika Hristovog pogreba. Slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovo blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav.
U njoj je Spasitelj usnuo, uz njegovo obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. Vernici celivaju plaštanicu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.
Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.
Ovaj obred se poštuje u svim pravoslavnim hramovima, a u Jerusalimu se sva događanja vezuju za Crkvu Groba Hristovog, gde vernici svake godine na Veliku subotu prisustvuju čudotvornoj pojavi “Blagodatnog ognja”.
Sutra je i posljednji dan Velikog posta.
Narodni običaji i verovanja na ovaj dan
ATA Images
Plaštanica u koju je Josif iz Arimateje uvio telo Hristovo nakon skidanja sa Krsta simbolički se na Veliki petak iznosi na Hristov grob, a celiva se i na Veliku subotu, da bi u večernjim časovima bila iznesena ispred hrama i triput se oko crkve nosi, a zatim ponovo spušta u grob.
U našem narodu se ovaj dan još naziva zavalita subota jer upućuje na to da ove sedmice valja učiniti kakvo dobro ili milosrdno delo. U okolini Leskovca postoji naziv dugačka subota koji ukazuje na duge muke Hristove na raspeću. U Bosanskoj krajini i Hercegovini zovu je i crvena subota, jer se tamo uglavnom uskršnja jaja boje na ovaj dan i to najčešće u crvenu boju.
Mese se obredni uskršnji hlebovi i kolači – uskršnjaci. Obično su okrugli sa rupom u sredini gde se na Vaskrs stavi jaje. U Homolju vaskršnjak okite bosiljkom i mese dodatno manje uskršnje kolačiće.
U jugoistočnom Banatu takođe mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Na Veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili “maste” u čađi. Jaja, shodno narodnom verovanju, valja da farbaju isključivo žene.
Tradicija je i da se prvog Vaskrsa, u onim porodicama koje su dobile prinovu, a gde dete nije još napunilo godinu dana, jaja ne farbaju i da se takvoj deci daje neofarbano jaje. Isto važi i za porodice koje su imale smrtan slučaj, jaja se ne farbaju prvog Vaskrsa nakon tog događaja.
Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)