Svi lingvisti se usaglasili! U ovom gradu se srpski jezik govori najpravilnije (FOTO)
Šta mislite koji je grad u pitanju?
Jedna od karakteristika našeg naroda je ta da smo podložni podelama u odnosu na to kakva nam je tradicija u nekom kraju, kakvi su specijaliteti, ustaljeni običaji, verovanja, društvene navike… Otuda i nadimci poput Čarapana, Ere i Lale… a o predrasudama da i ne govorimo.
Na toj listi podela našao se još jedan vrlo bitan aspekt – jezik!
vikipedija
Da li ste se ikad zapitali postoji li neko mesto u Srbiji gde se govori najčistijim srpskim jezikom, sa svim pravilnostima u govoru koje moraju biti ispunjene? Postoji jedan grad čiji stanovnici mogu biti ponosni kada je maternji jezik u pitanju, jer im je talenat pravilnog govora gotovo urođen!
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Lingvisti kažu da je valjevski govor u Srbiji najpravliniji. Jezik valjevskog kraja odlikuju jezičko bogatstvo, logičnost i jasnost.
Znaju za svih 7 padeža i nepogrešivi su pri njihovom određivanju u izgovoru, čak i oni ljudi kojima obrazovanje i znanje o srpskoj gramatici i dijalektologiji nije najsvetlija tačka. Pravilno akcentuju reči i nisu lenji da to čine, to im je prosto urođeno.
Printscreen
Oni će vam takođe reći da ih oslovljavate sa Valjevac i Valjevka, ili Valjevci, A NE Valjevčanin i Valjevčanka. Zabunu stvaraju gradovi poput Kraljeva i Užica, pa po analogiji Kraljevčana i Užičana mnogi za stanovnike Valjeva kažu Valjevčani.
Za Valjevce ostali stanovnici Srbije ljubomorno tvrde da oni prilikom izgovora često otežu. Međutim, Valjevci vole da kažu da oni to "pevaju".
Pored Valjeva i valjevskog kraja, još se i loznički kraj smatra za najpravilniji kada je izgovor maternjeg jezika u pitanju.
(Opanak)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(2)
Slavica
11.04.2023 01:17
Srdjanelo
12.04.2023 22:17
zašto Vuk Karadžić kada je pravio jezik nije sedeo u Valjevu nego u manastirima pokraj Čačka i uzeo taj i takav govor kao osnovu za gradju našeg maternjeg jezika ? !
Valjevci tako otežu kada pričaju, da mi muka pripadne...