Svi lingvisti se usaglasili! U ovom gradu se srpski jezik govori najpravilnije (FOTO)
Šta mislite koji je grad u pitanju?
Jedna od karakteristika našeg naroda je ta da smo podložni podelama u odnosu na to kakva nam je tradicija u nekom kraju, kakvi su specijaliteti, ustaljeni običaji, verovanja, društvene navike… Otuda i nadimci poput Čarapana, Ere i Lale… a o predrasudama da i ne govorimo.
Na toj listi podela našao se još jedan vrlo bitan aspekt – jezik!
vikipedija
Da li ste se ikad zapitali postoji li neko mesto u Srbiji gde se govori najčistijim srpskim jezikom, sa svim pravilnostima u govoru koje moraju biti ispunjene? Postoji jedan grad čiji stanovnici mogu biti ponosni kada je maternji jezik u pitanju, jer im je talenat pravilnog govora gotovo urođen!
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Možda vas zanima:
NAJTUŽNIJA REČ SRPSKOG JEZIKA: Vezuje se za veliku tragediju
Mnoge arhaične srpske reči imaju duboko tragično značenje.
Petnička pećina – arheološko čudo kod Valjeva
Pećina koja čuva tragove ljudske prošlosti starije od 100.000 godina
Lingvisti kažu da je valjevski govor u Srbiji najpravliniji. Jezik valjevskog kraja odlikuju jezičko bogatstvo, logičnost i jasnost.
Znaju za svih 7 padeža i nepogrešivi su pri njihovom određivanju u izgovoru, čak i oni ljudi kojima obrazovanje i znanje o srpskoj gramatici i dijalektologiji nije najsvetlija tačka. Pravilno akcentuju reči i nisu lenji da to čine, to im je prosto urođeno.
Printscreen
Oni će vam takođe reći da ih oslovljavate sa Valjevac i Valjevka, ili Valjevci, A NE Valjevčanin i Valjevčanka. Zabunu stvaraju gradovi poput Kraljeva i Užica, pa po analogiji Kraljevčana i Užičana mnogi za stanovnike Valjeva kažu Valjevčani.
Za Valjevce ostali stanovnici Srbije ljubomorno tvrde da oni prilikom izgovora često otežu. Međutim, Valjevci vole da kažu da oni to "pevaju".
Pored Valjeva i valjevskog kraja, još se i loznički kraj smatra za najpravilniji kada je izgovor maternjeg jezika u pitanju.
(Opanak)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(2)
Slavica
11.04.2023 01:17
Srdjanelo
12.04.2023 22:17
zašto Vuk Karadžić kada je pravio jezik nije sedeo u Valjevu nego u manastirima pokraj Čačka i uzeo taj i takav govor kao osnovu za gradju našeg maternjeg jezika ? !
Valjevci tako otežu kada pričaju, da mi muka pripadne...