Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Patrijarh Pavle bio je duhovnik čije reči su se utkale u srca svih vernika, a sve o čemu je propovedao pokazivao je na delu, ponavljajući njegovu čuvenu rečenicu: "Budimo ljudi!". Posebno je važno da se njegovih poruka setimo u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika - Vaskrsa.
Sa velikom pažnjom pročitajte reči prvog među jednakima u veri:
"Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade. Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.
Možda vas zanima:
Pitala Pavla da održi opelo sinu koji se ubio: On rekao ovo
Blage, ali britke misli patrijarha Pavla i danas odjekuju...
PAVLOVE ANEGDOTE: O alkoholu, pušenju i razgolićenim ženama
Mudre reči patrijarha Pavla često su bile obojene samo njemu svojstvenim humorom.
Možda vas zanima:
Pitala Pavla da održi opelo sinu koji se ubio: On rekao ovo
Blage, ali britke misli patrijarha Pavla i danas odjekuju...
PAVLOVE ANEGDOTE: O alkoholu, pušenju i razgolićenim ženama
Mudre reči patrijarha Pavla često su bile obojene samo njemu svojstvenim humorom.
Možda vas zanima:
Pitala Pavla da održi opelo sinu koji se ubio: On rekao ovo
Blage, ali britke misli patrijarha Pavla i danas odjekuju...
PAVLOVE ANEGDOTE: O alkoholu, pušenju i razgolićenim ženama
Mudre reči patrijarha Pavla često su bile obojene samo njemu svojstvenim humorom.
Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način, sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.
Da je i svima nama, kao ljudima i hrišćanima, jasno načelo da „zlo dobra donijeti neće“, da je „krv ljudska hrana naopaka“, stvari bi išle sretnije", govorio je patrijarh.
Iguman Tumane Dimitrije Plećević objasnio koji ljudi ne bi trebalo nikada ne bi trebalo da se pričeste, posebno ako sledeće misli u glavi:
"Sveto pričešće je naše najtešnje sjedinjene sa Bogom i Sinom Božijim. Po njegovoj zaposvesti, oni koji jedu telo njegovo i piju od krvi njegove, imaju život večan. Prema Svetom Pričešću moramo da gajimo jedan istančan,dubok i rasudljiv odnos, zato što je tanka granica između onog da nam bude na spasenje ili, suprtono, na osudu. Ne samo od pripreme, već i od naše vere zavisi da li je pričešće spasonosno. Danas će mnogi reći da će za pričešće imati onakve ili ovakve uslove, ovakvu ili onakvu pripremu. Pričešćnju se prilazi sa najvećom pažnjom i najdubljim osećajem nedostojnosti i nadom u Božiju pomoć", objasnio je iguman manastira Tumane Dimitrije Plećević i naglasio:
"Svemu tome treba da prinesemo, koliko je u našoj moći, i naš trud. Kada govorimo o našem odnosu prema pričešću, moramo da znamo i da shvatamo šta ono za nas predstavlja. Iz razloga što često umemo da toj prirpremi dajemo centralno mesto. To što postimo sedam ili više da ne, nismo toliko dobri koliko se trudimo tih dana. Ukoliko osoba pomisli da mu Hristos više ne treba, da je samodovoljan i da iz njegove ličnosti izvire dostojnost nikad ne bi trebalo da se pričesti."
Sveti Vladika Nikolaj je obajsnio to vlro slikovito.
"Na Malu Gospojinu u manastiru Studenica bilo je mnogo ljudi koji su želeli da se pričešće. Vladika Nikolaj se našao pred veliki izazovom, kako da istigne da ispovedi sve te ljude. Pošto je bila masa naroda, vladika ih je pitao da li se kaju za svoje grehe, na šta su odgovorili da se kaju i da su svesni svoje grehovnosti i pada i da žele da se isprave. Počeo je da pričešćuje narod i kada je pitao jednu ženu da li je grešna, ona je odgovorila da nije, opravdavajući se da nije nikog ubila, nije ništa ukrala i sl. Vladila joj je rekao da istupi iz reda, jer je pričešće samo sa grešne", ispričao je dugovnik.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)