Našu slavnu glumicu udali sa 14, zbog batina se vratila kući, na kraju umrla sama čisteći ulice

16:00

Kultura 0

Neverovatan životni put naše velike glumice.

Našu slavnu glumicu udali sa 14, zbog batina se vratila kući, na kraju umrla sama čisteći ulice
RTS prinscreen

Glumica Živana Stokić, velika Žanka, rođena je 11. januara 1887. godine u Velikom Gradištu, a odrastala u Rabrovu.

Otac Bogosav je bio skroman čovek, a majka Julka je rano ostala udovica, pa se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča.

Žankino odrastanje nije proticalo idilično, a sa 14 godina već su je udali za jednog zaječarskog abadžiju.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U ono vreme u Zaječar su dolazile razne pozorišne trupe, a ona je sa jednom od njih, trupom Ljubomira Rajčića – pobegla. Prvi „umetnički“ zadatak u trupi za Žanku je bio – pranje veša.

Nušić „Ministarku“ pisao za nju?

Nušić „Ministarku“ pisao za nju?

Prva izvedba danas kultnog komada Branislava Nušića „Gospođa ministarka“ bila je 25. maja 1929. u režiji Vitomira Bogića. Smatra se da je slavni komediograf ovaj komad pisao baš za Žanku, što neki osporavaju.

U svakom slučaju, predstava je doživela veliki uspeh, do 1941. izvedena je više od 200 puta, gostovala u Pragu, Budimpešti, Beču, Varšavi, Krakovu… Imala je, naravno, Žanka Stokić i drugih kultnih i čuvenih uloga.

Ubrzo ju je muž batinama vratio kući, ali je ona ponovo pobegla i tada je u zaštitu uzima glumac Aca Gavrilović, za koga se govorilo da joj je kasnije postao velika ljubav.

Kada se premijerno pojavila kao glumica u ulozi Tereze, u predstavi „Bračne noći“ 1902. godine, kako je ostalo zabeleženo i u knjizi Petra Volka „Žanka Stokić“, odmah je osvojila publiku.

Nakon raspada trupe, sa nekolicinom kolega krenula je put vojvođanskih, slavonskih i bosanskih varoši. U Varaždinu je 1907. igrala udovicu u predstavi „Nada“, a bila je to njena prva dramska uloga. Udala se po drugi put godinu dana kasnije i o tom braku je govorila da je bio iz ljubavi, ali i da se završio sa bolnim uspomenama.

Prekretnicu u njenoj karijeri donosi gostovanje u Beogradu avgusta 1911, kada ju je zapazio Milan Grol, znamenita ličnost ovdašnje kulture i pozorišnog života, a samo mesec dana kasnije biva primljena u Narodno pozorište u Beogradu, gde ubrzo igra u predstavama „Figarova ženidba“, „Sirano de Beržerak“, „Rodoljupci“…

Našu slavnu glumicu udali sa 14, zbog batina se vratila kući, na kraju umrla sama čisteći ulice RTS prinscreen

Kao već čuvena glumica, pišu hroničari, 7. marta 1929, za svoj jubilej – četvrt veka umetničkog rada – od deset časova ujutro primala je čestitke i poklone u jednoj skadarlijskoj kafani.

Predato joj je i 160.000 dinara u gotovom novcu, što je sa prihodom od predstave premašilo svotu od 260.000 dinara, a tim novcem je kupila kuću na Topčiderskom brdu.

Svih tih godina, slobodno vreme je najradije provodila u skadarlijskim kafanama, posebno u „Tri šešira“, uz Čiča Iliju Stanojevića, Milorada Gavrilovića i druge. Sa dolaskom rata njen boemski život se promenio.

Žanka je uz ostale bolesti, imala problem sa dijabetesom i nabavkom insulina. Zato je tokom rata učestvovala u pozorištima „Veseljaci“ i „Centrali za humor“ („Minut posle 10“, „Vita-Mina“, „Kalorita“…), kao i u programima radio Beograda, koji je bio pod nemačkom upravom, u emisijama „Veselo srpsko popodne“ i „Šareno popodne“.

Te emisije su išle nakon čitanja vesti i objava nemačkog komandanta grada, zbog čega ju je kasnije komunistička vlast teretila.

Pod nemačkom okupacijom u Beogradu su nicala mnogobrojna, pretežno humoristička pozorišta svakodnevno uveseljavajući, po pisanju Nedićevih medija, hiljade posetilaca.

Najpopularnije pozorište je bilo „Centrala za humor“. Velike zvezde tih scena, kao i veselih radio emisija, bile su Žanka Stokić, Blaženka Katalinić, Sofija Perić-Nešić…

Služavka joj podigla spomenik sa posvetom

Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom:

– Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda.

Posle oslobođenja, Žanka Stokić je izvedena pred Sud časti 3. februara 1945. Narodni tužilac je bio Miloš Jovanović, a Žanka nije imala branioca.

Slavna glumica je za vreme saslušanja pred sudom između ostalog objašnjavala da je težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu…

Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti, a kazna je bila i društvenokoristan rad te joj je određeno da čisti ulice.

U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića, Samuila Pijade, porodicu Flore. Ukazivala je i na svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi „živela od tuđe milostinje“.

Našu slavnu glumicu udali sa 14, zbog batina se vratila kući, na kraju umrla sama čisteći ulice RTS prinscreen

Ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, ističući da je „optužena već godinama bezopasna po društvo“.

U leto 1947. godine posetio ju je Milivoje Živanović i rekao da joj je sve oprošteno. Prethodno dobivši potrebne saglasnosti nadležnih, dolazio je i Bojan Stupica u nameri da Žanku angažuje u tada novom Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Međutim, umrla je samo tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju, uz pesmu po njenoj želji – „Oj, Moravo“.

Pre 20 godina ustanovljena nagrada

Država Srbija i Crna Gora je štampala poštanske markice sa njenim likom i 2003. na predlog Mire Stupice ustanovljena je nagrada „Žanka Stokić“ čiji su laureati naše velike glumice: Milena Dravić, Ceca Bojković, Mira Banjac, Dara Džokić, a od nedavno i Tanja Bošković.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

Ostrvo Vido

OSTRVO VIDO Simbol srpske golgote, veruje se da ovo treba da uradite kada ga posetite

Kultura

17:00

20 jun, 2024

Ostrvo Vido je mesto sećanja, poštovanja i duboke istorijske veze između Srbije i Grčke. Postoji verovanje da svaki Srbin treba da donese grumen zemlje iz Srbije na ovo sveto tlo, jer naša vojska je ostala zeljna svog zavicaja, mnogi se nikad nisu vratili. A onaj ko odlazi sa Vida trebalo bi da ponese bar jednu šišarku, tako vraća bar jednu napaćenu dušu stradalog vojnika u njegovu Srbiju.

Komentari(0)

Loading