Zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije, bila je glavna meta nacističkog bombardovanja.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova, a požar je trajao nekoliko dana. Ruševine su se pušile mesecima.

Uništeni su do temelja sama zgrada, svi inventari i katalozi, knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka, zbirke časopisa i novina, turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije.
Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, almanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.

Ovo je bio pravi primer kulturnog genocida.

Uništenje Narodne biblioteke Srbije od strane nacista predstavlja jedan od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope.

Nestalo je neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

Tokom bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu, deo fonda Narodne biblioteke Srbije takođe je stradao. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je čak i do Sofije, ali je posle rata vraćen.

Ovaj tragičan događaj ostavio je dubok trag na kulturnu baštinu Srbije, a uništenje Narodne biblioteke i dalje se pamti kao jedan od najtužnijih trenutaka u istoriji Beograda i cele zemlje.