KOLEGE SU JE PONIŽAVALE JER JE ŽENA Životna priča prve Srpkinje koja je zadržala devojačko prezime nakon udaje
Od malih nogu je bila žena ispred svog vremena, koja se neustrašivo i srca punog ljubavi i vere čitav život borila za svoju otadžbinu na svim poljima.

Draginja Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
Od malih nogu je bila žena ispred svog vremena, koja se neustrašivo i srca punog ljubavi i vere čitav život borila za svoju otadžbinu na svim poljima.
Možda vas zanima:

POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.

BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:

POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.

BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:

POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.

BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Ona nije bila samo prva žena lekar u Srbiji, bila i je i prva Srpkinja sa „titulom“ oficira, te prva dama koja je nakon udaje zadržala svoje prezime.
„Tvrdoglava“ na oca
Priča o hrabroj Draginji počinje davne 1855. kada je ugledala svetlost dana u Šapcu u porodici cincarskog porekla. Otac Dima bavio se trgovinom, a kako je voleo isterivanje pravde, što je srpska heroina i povukla na njega, dugo je vodio spor oko jednog imanja sa bogatom šabačkom porodicom.
Kada je neočekivano izgubio ovaj slučaj na sudu, ostao je bez dinara i finansijski „uništen“, ali ga to nije sprečilo da poslednju paru da lokalnom crkvenjaku da zvoni na crkvena zvona. Kada su ga meštani upitali ko je preminuo, Dima Ljočić prkosno i ogorčeno je odgovorio: „Umrla je pravda i nju danas sahranjujem“. Zbog ovoga je od načelnika „zaradio“ 25 po turu, ali je isterao po svome!
Darovita, pametna i uporna Draga zasigurno je više od svih osvetlala obraz i povratila prestiž svoje porodice, dokazavši da Ljočići, premda osiromašeni, nisu bez potencijala, časti, talenta i pre svega plementosti i rodoljublja.
Nakon završene Više ženske škole u Beogradu ona se, vođena ambicijom i socijalističkim idejama, obrela u Cirihu gde je i završila studije medicine 1878, sa svega 23 godine, postavši i zvanično „doktor medicine, hirurgije, babičluka i očnih bolesti“.
Bila je prva žena iz Srbije i tek četvrta u Evropi kojoj je to pošlo za rukom.
Kako je Draga Ljočić postala Draga Ljočič Milošević?
Tokom večite „borbe sa vetrenjačama“ i neprekidnog rada na ličnom i društvenom napretku, Draginji se dogodila i ljubav. Ona se 1883. udala za opozicionara Rašu Miloševića, jednog od osnivača Radikalne stranke i visoko obrazovanog intelektualca bliskom idejama Svetozara Markovića.
Čak je i njihovo sklapanje braka delić istorije. Draginja je bila prva Srpkinja koja je posle venčanja zadržala svoje prezime i od tada se potpisivala kao Draga Ljočić Milošević. Raša i Draga imali su petoro dece.
Doktorka koja je „smetala“ muškim kolegama
Draga je i pre sticanja diplome mogla da se pohvali bogatom praksom i činjenicom da je već dokazani lekar. Iskustvo je sticala tamo gde je bilo „najkrvavije“ i najpotrebnije – na bojnom polju. U jeku Srpsko-turskog rata Draginja se vratila u domovinu, kako bi kao bolničarka pomogla ratnicima Srbije, a tada je i ovenčana činom sanitetskog poručnika.
No, ni diploma univerziteta u Cirihu ni ratno odlikovanje, nisu mogli da sruše mizogene stavove tadašnjeg srpskog društva, te je Draginja, iako stručnija od mnogih muških kolega, naišla na otpor kada je poželela da radi kao prva žena doktor u Beogradu.
Ponosita Srpkinja, umorna od osporavanja, tada je zatražila od Ministarstva „da ima sva lekarska prava data svim lekarima, bez razlike pola“.
Odgovor je stigao šest meseci kasnije u vidu otkaza iz državne službe.
Otpuštanje joj nije ukaljalo ni ugled ni obraz, jer su se ljudi sećali njenih ratnih zasluga i veličali je kao humanog čoveka i vrsnog lekara. Draginji Ljočić rad je bio duševna snaga i od medicine nije imala nameru da digne ruke nikada – ona se ponovo obrela u privatnoj praksi, a pacijenti su znali da u njenu ordinaciju mogu da kucaju u bilo koje doba dana i noći.
Iako je posle velike požrtvovanosti u ratu unapređena u sekundarnog lekara, njena prava su bila manja od prava njenih muških kolega. Plata joj je bila manja i to bez mogućnosti da dobije povišicu, a nije imala prava ni na penziju.
Njena dopisivanja sa tadašnjim Ministarstvom unutrašnjih dela mogu se tumačiti kao prilog istoriji borbe za rodnu ravnopravnost na ovim prostorima. Jedino za vreme ratovanja Draga Ljočić je bila izjednačavana sa svojim muškim kolegama. U srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine, ona je radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu.
Draga je bila i veliki zaštitnik dece, a često ih je i besplatno lečila. Osnovala je Matrinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci.
I pored velikih i često bezuspešnih borbi, život Drage Ljočić će ostati jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku.
Doktorka Draga Ljočić je preminula 5. novembra 1926. godine u Beogradu, u sedamdeset prvoj godini. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:

"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.

Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.

Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.

Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)