MISTERIJU o smrti prvog viteza Srbije, despota Stefana Lazarevića, RAZREŠILE DNK ANALIZE
Arheološka istraživanja u manastiru Manasiji dala su odgovore na to gde je sahranjen despot Stefan Lazarević.
Iako se od ranije sumnja gde je despot mogao biti sahranjen, tu misteriju razrešile su antropološke i dnk analize, a zajedno sa istorijskim izvorima se zna kako je umro.
On je na povratku iz Šumadije, gde je bio u svom letnjem dvoru, zastao nedaleko od današnjeg Kragujevca, da bi se odmorio i ručao, posle čega je otišao u lov.
Tokom njega, dok je bio na konju, despotu Stefanu je na rame sletela ptičica – slavuj ili vrabac, kaže priča. Izgledalo je, kaže legenda, kao da mu nešto šapuće, i despot ju je nežno uzeo u ruke i nešto joj govorio.
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
U jednom trenutku, ptičica je odletela, a već sledećeg trenutka Stefan Lazarević je pao sa konja. O ovoj lepoj legendi pisala je u svojoj knjizi “Beogradski spomenarnik – Ličnosti u beogradskim spomenicima“ književnica Neda Kovačević.
Posle pada despot Stefan je prenet u svoj šator u kome je i preminuo. Na mestu njegove smrti, njegov pratilac Đurađ Zubrović je podigao mermerni stub sa natpisom, koji se danas nalazi u porti seoske crkve u Markovačkim Crkvinama kod Mladenovca.
Printscreen/Youtube
Manastir Manasija bila je ktitorska zadužbina i mesto večnog počinka despota Stefana Lazarevića.
Sistematska arheološka iskopavanja u manastiru Manasiji nastavljena su 2005. godine, pod rukovodstvom M. Brmbolića, a u organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Godinu dana kasnije pristupilo se istraživanju manastirske crkve. Tom prilikom otkrivena su i istražena tri groba (grobovi 1, 2 i 3) u kojima je bilo sahranjeno ukupno četiri pokojnika.
Ktitorski grob-grob br. 1
Grob 1 otkriven je u naosu, uz južni zid zapadnog traveja. U grobu su pronađeni ostaci sanduka položenog na dva kamena bloka, koji je bio obložen opekama i obzidan u suhozidu. Preko toga bile su postavljene poklopne opeke, a potom sloj zemlje i sige. Primećeni su tragovi nasilnog otvaranja groba. U pitanju je bio pokušaj pljačke eventualnih dragocenosti, o čemu svedoče oštećenja duž severne strane grobne konstrukcije.
Sa pokojnikom nije bilo dragocenosti, a tragovi manjih komada tkanine sa zlatnom i srebrnom srmom nagoveštavaju da je pokojnik bio sahranjen u odori koja je bila bogato ukrašena. Može se pretpostaviti da je grobnica opljačkana 1439. godine, upravo onda kada je i sam manastir Manasija prvi put stradao od Turaka.
S obzirom da su u jugozapadnom delu crkve sahranjivani isključivo ktitori i vladari zemni ostaci pronađeni u ovom grobu mogli su pripadati jedino ktitoru manastira Manasije – despotu Stefanu Lazareviću.
Analize su potvrdile da ostaci pripadaju despotu
Antropološke i molekularno-genetičke analize u velikoj meri potvrđuju da su u naosu, uz južni zid zapadnog traveja pronađeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića.
Analiza je pokazala da skeletni ostaci pripadaju muškarcu, starosti 50 godina, koliko je i sam despot imao u trenutku smrti (1377-1427).
Dnk analize pokazale su prvi stepen srodstva sa ocem knezom Lazarom (99, 93%). Na kostima su pronađene brojne patološke promene i „hirurške“ intervencije koje odgovaraju opisima njegovog biografa i ostalih hroničara toga vremena.
Despot Stefan Lazarević je zaista bio visok za svoje vreme. Na osnovu dužina očuvanih dugih kostiju izračunata je srednja telesna visina od 178 ± 4 cm.
Paleopatološka analiza despotovih ostataka
Daljim pregledom kostiju dr Nataša Miladinović-Radmilović, sa Arheološkog instituta, otkrila je je povredu na desnom humerusu (nadlaktici) u vidu blage depresije. U pitanju je verovatno bila ozbiljnija povreda mekog tkiva praćena upalom ili infekcijom. Ova povreda nije morala da nastane u boju (tj. u direktnom sukobu) i ne bi trebalo ovo povezivati sa „okrvavljenom desnicom“ koju pominje Konstantin Filozof kada opisuje bitku kod Angore i Gračaničku bitku, jer je to simbolično rečeno. Vidi se i u nastavku samog teksta „A ovaj krvavljaše desnicu svoju u osveti krvlju svojih neprijatelja…“
Sa druge strane, oba femura (butne kosti) imaju tragove bolesti i povreda koje su svakako mogle da odgovaraju opisima njegovog biografa i drugih autora. Reč je o tragovima osteomijelitisa na desnom femuru. Na njemu se uočava i pravilan vertikalni rez koji je mogao biti načinjen samo oštrim i preciznim „hirurškim“ nožem. Na osnovu tragova zaceljenja može se konstatovati da je ovu intervenciju pokojnik dobro podneo i da je verovatno mogao i lakše da hoda. Na levom femuru pored ovih tragova postoje tragovi povrede i subperiostalnog hematoma.
Makroskopski pregled enteza na hvatištima mišića i ligamenata despota Stefana Lazarevića ukazuje na dugotrajno nošenje oklopa, korišćenje oružja, naročito mača i luka i strele, i jahanje. Ovakve promene na kostima su sasvim normalne za despota Stefana, jer se zna da je bio vitez-oklopnik, konjanik i dobar vojskovođa.
Uzrok smrti despota Stefana Lazarevića
Većina autora navodi da je despot umro od srčane kapi, a antropološka analiza pokazala je da je mogući uzrok smrti bio srčani ili moždani udar.
Promene na manubrijumu, odnosno ručici grudne kosti (moguća embolija ili aneurizam aorte), i medijalnom okrajku desne klavikule, odnosno desne ključne kosti (moguća embolija ili aneurizam a. subclaviae dextrae), govore u prilog lošeg stanja krvnih sudova (artherosclerosis). Ne treba zaboraviti i problem sa cirkulacijom i moguću pojavu tromba posle operacije, ali i na veoma izražene periapikalne cistične šupljine, odnosno zapaljenske procese na viličnim kostima.
Zemni ostaci despota Stefana su, po završetku antropoloških i molekularno-genetičkih analiza, položeni, kako to tradicija nalaže, u poseban drveni kovčeg – kivot.
Foto: Miro Radmilović
Upokojio se u Gospodu 19. jula 1427. godine. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19.07.1927. godine i slavi ga 01.08. (19.07. po julijanskom kalendaru).
(Sve o arheologiji)
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Kako je Desanka Maksimović za dlaku izbegla smrt: Krvava istina iza „Krvave bajke“
Znamo je kao nežnu pesnikinju ljubavi i domovine, ali malo ko zna da je Desanka Maksimović zamalo završila pred streljačkim vodom. Njena „Krvava bajka“ nije samo pesma – to je preživljena istina.
Komentari(0)