Kako su nekada OTIMALI MLADE: RODITELJI su sami ukrali devojku KAKO BI IZBEGLI TROŠKOVE
Stari "običaj" koji se smatrao sramotom za celo selo.

Otmica devojke u našim krajevima nije bila retka. To se najčešće događalo u slučajevima kada roditelji devojke nisu odobravali brak sa nekim mladićem, pa je ona u dogovoru sa momkom bežala od kuće.
Nekoliko dana posle takvog bega, mladićev otac ili neki drugi član porodice odlazi u kuću te devojke i od njenih roditelja traži mir i saglasnost. U većini slučajeva roditelji pristaju na saglasnost i tada se ugovara venčanje i svadba.
Događalo se čak da su neki roditelji i sami organizovali prividno otimanje devojke, da bi se tako izbegli troškovi veridbe.
Možda vas zanima:

OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije

Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Možda vas zanima:

OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije

Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Možda vas zanima:

OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije

Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Kad neka devojka neće da se uda za nekog momka, koji bi hteo baš tom devojkom da se oženi, dolazi do otmice. Momak prikupi nekoliko poverljivih drugova, pa na zgodnom mestu sačeka devojku i silom je odvede svojoj kući. Posle otmice otac momka dolazi devojčinoj kući i trži mir. Ako devojka ne pristane da se uda za momka koji ju je oteo, njen otac je putem zakona može vratiti kući.
Događalo se i da mladić koji je oteo devojku, da bi dobio saglasnost od njenog oca, mora da plati izvesnu sumu novca kao naknadu za gubitak radne snage iz devojčine kuće.
Inače, otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota. Često se događalo da se celo selo digne na noge čak i u pola noći da brani devojku iz svog sela, ukoliko se dogodi da momci iz nekog susednog sela pokušaju da otmu devojku.
Vuk Karadžić je zapisao: "U otmicu se ide oružjem kako god u vojsku. Namame devojku kod stoke, ili kad pođe na vodu, te je odvedu".
Prota Mateja Nenadović je 1804. godine sastavio zakon u kome je jedan od prvih članova bilo zabranjeno otimanje devojke. U kasnijem Karađorđevom zakonu je stajalo ovako: "Ko se usudi da otme devojku, taj mladoženja da se išiba kroz špalir od 300 momaka, devojka da se pusti i za koga ona hoće neka se uda, kumu da se udari 50 štapova, starom svatu i deveru 50, a ostalim svatovima po 30 štapova".
Danas otmice devojaka gotovo i da nema, ali stari običaj otkupljivanja mlade u mnogim krajevima se zadržao.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.

„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.

Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.

Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.

Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)