Kako su nekada OTIMALI MLADE: RODITELJI su sami ukrali devojku KAKO BI IZBEGLI TROŠKOVE
Stari "običaj" koji se smatrao sramotom za celo selo.
Otmica devojke u našim krajevima nije bila retka. To se najčešće događalo u slučajevima kada roditelji devojke nisu odobravali brak sa nekim mladićem, pa je ona u dogovoru sa momkom bežala od kuće.
Nekoliko dana posle takvog bega, mladićev otac ili neki drugi član porodice odlazi u kuću te devojke i od njenih roditelja traži mir i saglasnost. U većini slučajeva roditelji pristaju na saglasnost i tada se ugovara venčanje i svadba.
Događalo se čak da su neki roditelji i sami organizovali prividno otimanje devojke, da bi se tako izbegli troškovi veridbe.
Možda vas zanima:
OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije
Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Možda vas zanima:
OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije
Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Možda vas zanima:
OVO SU NAJZANIMLJIVIJI SVADBENI OBIČAJI U SRBIJI: Saznajte njihovu ulogu i značenje
Postoji mnoštvo rituala vezanih za venčanje, pri čemu su neki od njih deo bogate srpske tradicije
Stari običaji: Priprema svadbe za dug i srećan brak
Mlada u toku priprema za venčanje u nedrima nosi beli luk, a kada stignu svatovi, gleda mladoženju kroz verenički prsten, jer će je onda mladoženja voleti zauvek
Kad neka devojka neće da se uda za nekog momka, koji bi hteo baš tom devojkom da se oženi, dolazi do otmice. Momak prikupi nekoliko poverljivih drugova, pa na zgodnom mestu sačeka devojku i silom je odvede svojoj kući. Posle otmice otac momka dolazi devojčinoj kući i trži mir. Ako devojka ne pristane da se uda za momka koji ju je oteo, njen otac je putem zakona može vratiti kući.
Događalo se i da mladić koji je oteo devojku, da bi dobio saglasnost od njenog oca, mora da plati izvesnu sumu novca kao naknadu za gubitak radne snage iz devojčine kuće.
Inače, otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota. Često se događalo da se celo selo digne na noge čak i u pola noći da brani devojku iz svog sela, ukoliko se dogodi da momci iz nekog susednog sela pokušaju da otmu devojku.
Vuk Karadžić je zapisao: "U otmicu se ide oružjem kako god u vojsku. Namame devojku kod stoke, ili kad pođe na vodu, te je odvedu".
Prota Mateja Nenadović je 1804. godine sastavio zakon u kome je jedan od prvih članova bilo zabranjeno otimanje devojke. U kasnijem Karađorđevom zakonu je stajalo ovako: "Ko se usudi da otme devojku, taj mladoženja da se išiba kroz špalir od 300 momaka, devojka da se pusti i za koga ona hoće neka se uda, kumu da se udari 50 štapova, starom svatu i deveru 50, a ostalim svatovima po 30 štapova".
Danas otmice devojaka gotovo i da nema, ali stari običaj otkupljivanja mlade u mnogim krajevima se zadržao.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
KLJUČ DUGOVEČNOSTI: Ovo je bilo omiljeno piće patrijarha
Ovaj sok je ima jako blagotvorno dejstvo na ceo organizam i prava je riznica zdravlja
Letnje zatišje u crkvi: Zašto se pred Ilindan u nekim selima ne oglašava zvono
U seoskim crkvama u pojedinim krajevima Srbije postoji neobičan običaj: nekoliko dana pred Ilindan, zvona se ne oglašavaju. Veruje se da u to vreme „nebo sluša nešto drugo“ i da tišina ne sme biti prekinuta.
Pepeo i mast: Zaboravljen melem koji su pravile žene za opekotine i ujede tokom leta
Na selu se ranije nije trčalo u apoteku zbog svakog ujeda ili opekotine. Melem od drvenog pepela i svinjske masti bio je prva pomoć u mnogim domaćinstvima, posebno u julu i avgustu.
KAD LJUBAV PRELAZI U MRŽNJU: Vladeta Jerotić objasnio šta treba da pitate sebe pre veze i braka
Čuveni srpski psihijatar dr Vladeta Jerotić govorio je jednom prilikom o zaljubljenosti
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Komentari(0)