Prvi telefonski razgovor u Srbiji: „Moji konjanici mogu to za tri minuta… Mani se ćorava posla…“
Prvi telefonski poziv u Srbiji obavljen je 14. marta 1883. godine, a lokacija je bila zgrada u kojoj je bila kafana „Tri lista duvana“, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša.
Telefon je u Beograd doneo Panta Mihajlović.
Jednom prilikom je posetio tadašnjeg ministra vojske Tešu Nikolića, čiji se kabinet nalazio iznad kafane „Tri lista duvana“ i predložio mu da „instališe“ telefon za vojne potrebe. Ministar ga je pažljivo saslušao, pa ga je poveo do prozora i pokazao mu u dvorištu tri konjanika.
„Pa šta će meni onda taj tvoj telefon, kad ovi moji momci mogu za tri minuta da stignu do grada i jave šta treba? Man’ se ti ćorava posla…“
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Mihajlović je bio uporan, pa se sa pukovnikom Kostom Radosavljevićem dogovorio da na svoju ruku postavi telefonsku liniju od vojnog odeljenja do žandarmerijske stanice na Paliluli.
Ukazom od 27. novembra 1882. dobio je „povlasticu“ za podizanje telefonskih stanica u Beogradu, odnosno u Srbiji. Preko oglasa u listu „Videlo“ pozvao je „zainteresovane da se prijave upisa radi“.
Razočaran neuspehom odlazi u Ameriku, ali sada ni tamo nije mogao dugo da ostane, pa se vraća u Srbiju 1885. godine. Penzionisan je posle Velikog rata 1919. godine. Preminuo je 1932. godine. Legenda kaže da nikada nije imao dovoljnu platu ili kasnije penziju da bi mogao sebi da priušti da kupi telefonski aparat…
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Izletište sa dušom: Devojački bunar i neobična crkva od drveta
Jedinstveno bogomolje u Banatu, okruženo legendom o nesrećnoj devojci i tišinom Deliblatske peščare.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Komentari(0)