JEDINSTVENA PRIČA O NAJZNAČAJNIJOJ BICI NAŠEG NARODA Kako je Kraljevina Srbija ušla u istoriju najčasnijih i najhumanijih država sveta
Ovo je priča o jedinstvenom činu humanosti srpskog naroda koji je izazvao poštovanje celog sveta.
Nakon završetka Kolubarske bitke na poljima bojišta bilo je viša desetina hiljada leševa srpskih i austro-ugarskih vojnika.
Iako su ratna vremena bila teška za srpski narod, odlučeno je da se svim poginulim vojnicima, i Srbima i neprijateljima iz Kolubarske bitke, održi sahrana.
WIKIMEDIA COMMONS
Možda vas zanima:
DAN KADA JE ŽIVOJIN MIŠIĆ UŠAO U ISTORIJU Na početku Kolubarske bitke uradio je neverovatnu stvar i zbog toga postao srpski vojvoda!
Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
DAN KADA JE ŽIVOJIN MIŠIĆ UŠAO U ISTORIJU Na početku Kolubarske bitke uradio je neverovatnu stvar i zbog toga postao srpski vojvoda!
Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Možda vas zanima:
DAN KADA JE ŽIVOJIN MIŠIĆ UŠAO U ISTORIJU Na početku Kolubarske bitke uradio je neverovatnu stvar i zbog toga postao srpski vojvoda!
Do 15. decembra 1914. isteran je iz Srbije poslednji austrougarski vojnik, izuzev 42.538 zarobljenika.
Srbija u Prvom svetskom ratu: Kako su žene spasile vojsku u povlačenju preko Albanije?
Heroine Velikog rata: Neispričane priče o hrabrosti i požrtvovanju srpskih žena
Svi vojnici su sahranjeni u istoj grobnici sa jednakim vojnim počastima.
U Kolubarskoj bitki je učestvovalo 250000 srpskih vojnika, trajala je 30 dana, a njen front je bio dugačak više od 150km.
Stradanja su bila ogromna, poginulo je više desetina hiljada ljudi, žrtve nisu brojane, ali kosti zauzimaju prostor od 39 metara kubnih.
WIKIMEDIA COMMONS
Pobeda koju je donela srpska vojska je ostala upisana kao najznačajnija bitka vođena na početku Prvog svetskog rata, a Kraljevina Srbija u istoriju najčasnijih i najhumanijih država sveta.
Spomen-kosturnica se nalazi u Lazarevcu u hramu Svetog Dimitrija.
Duh istorizma jasno je izražen u ovom objektu. Duboko razumevanje starih i novih idejno-estetskih principa važan su segment u sagledavanju istorijsko-umetničkog značaja lazarevačke spomen-crkve sa kosturnicom. Lazarevačka spomen-crkva sa kosturnicom je inspirisana crkvom manastira Vavedenja na beogradskom Senjaku.
Kako doći do ovog hrama, pogledajte na sledećoj mapi:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)